За кога ће бити скупље санкције према Русији?
Дакле, Русија је од Европске уније добила нови „поклон“, нови пакет санкција. Овог пута је све много озбиљније. Ради се о санкцијама у одређеним секторима у које спадају банке, нафтне компаније и предузећа одбрамбене индустрије. У вези с тим поставља се читав низ питања. Шта је узрок станкција? До чега у будућности могу довести тако оштре одлуке?
Како ће се ове санкције одразити на односе између Италије и Русије? Преломни моменат у питању санкција представљала је несрећа малезијског „Боинга“. Истрага, као што знамо, још увек траје, још увек нису дати никакви званични докази, али је пад авиона већ постао изговор за увођење нових санкција против Русије, иако се притом не зна какве последице ће ове санкције имати по саму Европу.
На ова сложена питања покушали смо да одговоримо уз помоћ учесника у нашој дискусији. То су италијански предузимач Виторио Торембини, члан управног одбора удружења италијанских предузимача „Confindustria Russia“, који у Русији ради већ преко 20 година и Лука Бјонда, научни сарадник Више школе за геополитику (IsАг), руководилац пројекта „Систем Италија“ (Sistema Italia).
До сада је било речи о санкцијама према појединим лицима, сад се санкције примењују на читаве области економије. Шта мислите овим поводом? Виторио...
- Мислим да је то апсолутно погрешна одлука, како с тачке гледишта полазишта, тако и по садржају. Црни спискови руских држављана, које је сачинила Европска унија, али чији су аутор пре свега Сједињене Државе, подсећају на деловње бандита који отимају жену зато да би муж платио откуп. Покушаји да се утиче на став председника Руске Федерације тако што ће бити кажњени његови другови, имају мало тога заједничког с дипломатијом и политиком.
Лука, а шта ти мислиш о новим санкцијама у одређеним секторима?
- Ја сам апсолутно против и жао ми је што се то десило, тим пре што се прве санкције нису односиле на економију. Ова ситуација никоме не иде у прилог, и тога су добро свесни, како италијански предузимачи који раде у Русији, тако и њихове колеге које желе да имају поуздане партнере у земљама Европске уније. Данашња Европа је нестабилна и није у стању да самостално доноси одлуке. У априлу су за време дискусија о ситуацији у Украјини две државе, Немачка и Италија, које одржавају тесне економске везе с Русијом, заузеле прилично независну, у суштни, неутралну позицију. У Немачкој су се саме немачке компаније успротивиле санкцијама. Међутим, од тада су Немачка и Италија промениле свој однос према питању санкција, иако се у војном смислу ситуација у Украјини није променила.
А какво је сад расположење италијанских предузимача у Русији? Виторио, шта можеш да кажеш овим поводом?
- Италијани који раде у Русији жале због онога што се дешава и изражавају своје неслагање. Ми смо сведоци политичких маневара који немају ништа заједничко с политиком и који су усмерени на то да се изолује Русија и да се ослаби Европа. Сад су у Италији они, који су желели да почну да раде у Русији, у недоумици и чекају даљи развој догађаја. Без обзира на то, компаније које су већ уложиле своја средства намеравају да наставе с радом. Видимо да су наши руски пријатељи свесни да без обзира на притисак којем је свакодневно подвргнута наша влада, између Италије и Русије још увек владају посебни односи. С друге стране, осећамо да се у поређењу са временом од пре 4-5 месеци однос руских предузећа према Европи променио. Нажалост, све то оставља траг.
Многи предузимачи нам пишу да су забринути због санкција. Врло је карактеристично, по нашем мишљењу, писмо једне Италијанке-предузимача, која у Русији ради већ 15 година. Она, између осталог, пише: „...као Италијанка сматрам да би за моју земљу било добро да се ослободи европске диктатуре и да слободно и незвисно сарађује с Русијом на добробит међусобног развоја.“ Виторио, како можеш ово да прокоментаришеш?
- Ризикујемо да изгубимо све што смо стварали 20 година. То говорим свима онима који се мрште кад је реч о демократији у Русији. Једини начин да се превладају остаци психологије совјетске прошлости јесте интеграција Русије и Европе и живот по европским правилима. Русија је дуго година подвргавана дискриминацији. Да би ушла у СТО требало јој је 20 година, 6 година трају њени преговори с ЕУ о закључивању новог споразума о стратешком партнерству... Уместо да настави рад на томе, ЕУ је одлучила да у своју орбиту укључи Украјину. Европа не само да нема сопствену спољну политику, већ је уздрмана и дубоким унутрашњим противречностима.
Лука, шта мислиш, да ли нове санкције могу да се одразе не само на економске везе, већ и на читав спектар италијанско-руских односа?
- У дугорочној перспективи санкције могу дестабилизовати и пољуљати поверење, како према Европи у целини, тако и према нашој земљи. Санкције подривају дијалоге и подстичу Европу и Русију да траже друге путеве развоја. Русија јача своје везе на Истоку и приоретет даје земљама БРИКС. Данас је Русија стабилна и то захтева и од својих партнера. У Италији се влада мења сваких пола године, наш министар иностраних послова долази у Москву, а затим мора да се правда. Од тога ми је заиста мука. Сматра се да у Европској унији постоји плурализам мишљења, али се на крају намеће једна тачка гледишта. Чини ми се да земље Царинског савеза сад покушавају да избегну грешке јединствене Европе.
Сергеј Рјабухин, председник Комитета Савета Федерације за буџет и финансијска тржишта је изјавио да ће санкције подстаћи Русију да активно развија своју индустрију ослањајући се на сопствене ресурсе. Господине Торембини...
Не мислим да у дугорочној перспективи санкције Европске уније могу имати битнијег утицаја. Нисам песимиста. Безусловно, санкције ће подстаћи руска предузећа да развијају сопствену производњу. На парадокаслан начин санкције могу да подстакну раст индустријске производње, о чему се говори већ дуги низ година. Засад не бих паничио. Прави проблеми се налазе у политичкој равни. Зашто се санкције уводе само против Русије? А шта је с ратом у Сектору Газе? И зашто се не уводе против кијевских власти које убијају сопствени народ?
Лука, да ли се слажеш с тим да санкције могу подстаћи развој Русије?
- Врло вероватно, можда не одмах. Понављам, Русија је спремна да ради с целим светом, она тражи партнере на Истоку, на Западу, на Северу и на Југу...
Неколико речи о пројекту Систем Италија којим руководиш.
- Виша школа за геополитику коју представљам, спроводи читав низ истраживачких пројеката посвећених појединим регионима, укључујући Латинску Америку, Азију и земље бившег СССР. Недавно смо покренули нови пројекат – Систем Италија, који реализујемо у интересу компанија које не желе само да извозе своје производе, већ и да инвестирају у иностранство. У оквиру пројекта одржавамо конференције и семинаре за предузимаче у којима им говоримо о могућности инвестирања у иностранство, укључујући и Русију.
Шта нас очекује? Виторио, чему се ти надаш?
- Приметио сам да се у току последњих месеци Русије понашала изузетно конструктивно, руководећи се здравим разумом. Надам се да ће Русија и даље имати такав став и да ће то бити њен достојанствени одговор на прљаве игре.
И ми се, са своје стране, надамо да ће победити здрав разум и конструктиван приступ о којем је говорио Виторио Торембини. То је неопходан услов развоја и залог наше заједничке будућности.
Татјана Санти,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
