Археолошко лето србских студената у Великом Новгороду
Један од најстаријих градова Русије, Велики Новгород, постоји већ 1155 година. Ова околност од велиог је интереса за археологе. На иницијативу Петербуршког одељења Центра Националне Славе Русије овог лета у Великом Новгороду се одржава међународна археолошка експедиција. У њој учествују студенти из разних земаља.
На иницијативу србског одељења Међународног Фонда једниства православних народа, овом пројекту се прикључила и Србија. О томе како се појавила идеја да се шаљу србски студенти у новгородску ахеолошку експедицију, говори руководилац одељења Наталија Коцев.
- Наше србско одељење Међународног Фонда Јединства Православних Народа има велику пријатељицу у Санкт-Петербургу, а то је Ирина Астапенкова. Она је члан удруђења „Завет“ из Србије и његова представница у Санкт Петербургу. Са Ирином ми смо имали неколико заједничких пројеката. Она јако лепо сарађује са Центром Националне Славе из Санкт-Петербурга. Она је знала да Центар Националне Славе планира један камп у Великом Новгороду и да у тај камп позове студенте из других држава. Ирина је предложила да студенти стигну из Србије и Косова и Метохије. Она је контактирала нас и ми смо одлучили да нађемо неког ко буде заинтересован да крене да више упозна Русију, да схвати шта је то Русија, да деца васпитавају у духу пријатељства и љубави према Русији. Ирина је разговарала са Центром. Они су рекли да су они расположени да плате за студената из Србије карте и смештај и да саћекаће их на аеродрому. Тако да смо одлучили да једноставно пошаљемо нашу децу у Санкт-Петербург и Велики Новгород.
У јуну у Великом Новгороду и Санкт-Петербургу већ су боравиле две студенткиње. Средином августа за пут у Русију спрема се још троје студената. Да ли је лако било наћи људе?
- Ту има и проблем пасоша, а неки студенти нису успели да положе све испите. Али ето, ми смо контактирали са нашим људима са Косова и Метохије са којима сарађујемо. И онда су они нама помогли и ето тако смо пронашли децу. Рецимо, питаш једног студента који је заинтересован, замолиш да он помогне да пронађе још неког ко би путовао, одеш на факултет, питаш професоре. Тако једноставно успевамо то све да одрадимо. Иначе сад је тенденција интересовања за Русију. Она је већ велика. И у принципу на таквим пројектима више није тако тешко радити као што је било раније. А да је руски народ тако гостољубив, то осећају и одрасли људи, и деца, и студенти, онда нема никаквих проблема да се пронађу студенти који би путовали. Мислим то су ствари које заиста остављају траг у животима те деце. И мислим да ће врло брзо стићи генерација која ће бити пуна љубави према Русији, пуна жеље за неке јаче везе између Србије и Русије Мислим да су то јако добри пројекти који ће се касније уродити плодом за љубав, пријатељство и сарадњу наше две државе.
Судећи по томе шта пишу о археолошкој експедицији србски учесници, она је заиста донела озбиљне плодове. Ево сећања студенткиње Филолошког факултета Београдског Универзитета Тамаре Танасијевћ: Захваљујући Центру Националне славе, добили смо одличну шансу да се упознамо са историјом Русије. Посетили смо Велики Новгород, град који једноставо „дише историјом“. Тамара Танасијевић са одушевљењем говори о времену проведеном у кампу.
- Тражили смо такозване брезине коре на којима су се записивале поруке још у 11. веку. На раскопу смо нашли кости, нашли смо керамику, делићи наруквица. Присуствовали смо лекцијама, где су нама причали о тим брезиним корама. Чак смо читали неке поруке. Пошто ми на факултету имамо старословенски језик то можемо да прочитамо ипак разумемо делимично. Ми смо били одушевњени да то смо видели, чак и тражили. То је невиђена прилика за све нас ипак смо ми русофили. То треба да се негује! То је култура, историја Русије! Да кажем да су сви били невероватно љубазни према нама, и гостољубиви, и сарађивали су, и помагали су нама ако је то било потребно. Било нас је 25-оро. Били су студенти из саме Русије, Македоније, Мађарске, Бугарске, Литваније, Летоније, Вијетнама и Азербејџана. Скоро свакодневно се дописујемо са њима. Важно је да останемо у контакту јер можемо да се сретнемо следеће године. Ко зна, све је могуће. Тако да комуницирамо и даље.
Поред саме археолошке експедиције у Великом Новгороду, за студенте је био припремљен и пут у Санкт-Петербург, којег се Тамара Танасијевић сећа са одушевљењем.
- Ми смо били само дан тамо али то је било као у сну. Невероватно је како је тај град леп, не може да се поверује. То је као из бајке. Баш је сређен и чист, има много људи, има туриста и сви се с нама сликају. Били смо на Невском проспекту, у Ермитажу, у Казанском сабору, у Петропавловској тврђави. Видели смо чак и у сат после поноћи како се мостови отварају. Све је лепо. Само нас је време мало разочарало, пошто је скоро све време падала киша и било много облачно. Али то ипак није толико нарушило наш утисак од самог града.
Остаје само да додамо да србско одељење Фонда јединства православних народа наставља рад на јачању омладинских веза између Србије и Русије. На пример, не тако давно руководиоцу одељења Наталији Коцев је пошло за руком да нађе место за студенткињу из Србије Богдану Степановић у омладинском кампу на језеру Селигер.
Григориј Соколов,
