Санкције ЕУ према Русији - ко другоме јаму копа...

07-08-2014 12:27:17 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Европске санкције против Русије су претња по радна места Британаца, изјавио је за британско издање Телеграфа ових дана сер Ентони Бамфорд- директор фирме за производњу грађевинске опреме. Такође, немачки таблоид Билд наводи да би Немачка, само у области машиноградње, ове године требало да рачуна на губитак, и то до чак 25 000 радних места, због санкција Русији, јер већ сада су наруџбине из Русије опале за око 20 одсто. Прети ли Европи рецесија, као бумеранг, након увођења санкција Русији?

Наиме, Сер Бамфорд је оштрије санкције Европе против Русије назвао апсурдом, јер ће оне, према његовима речима, наудити компанијама које блиско сарађују са руским партнерима. Парадоксално, готово у исто време када је британски премијер Камерон позвао на увођење додатних санкција, министар спољних послова, Филип Хамонд је изразио забринутост због економских санкција према Русији. Према речима британског шефа дипломатије, ове санкције би могле имати озбиљне последице по британску привреду, којој је Русија 14. најважнији трговински партнер. Овде би требало поменути да је укупно гледано, за ЕУ, Русија тржиште број један, куда одлази највећи део извоза, чак више него у САД.

Куда може одвести увођење санкција Русији, питали смо господина Мирослава Прокопијевића, аналитичара Института за Европске студије из Београда:

- Ово може само да прерасте у рецесију и то на обе стране- и у ЕУ и у Русији. Јер, Америка је далеко. Мада неке европске земље имају велику размену са САД, ипак кад се све сабере са Русијом је размена много већа. Према томе, кидање тих веза и извесни недостаци који могу да се појаве у ЕУ- пре свега гаса, а у Русији недостаци новца (ако престане извоз гаса, који је један моћан извор финансирања руских јавних финансија ће нестати). Дакле, све то није добро и све то може да одведе у озбиљнији трговински рат. А, нажалост, увек постоји ризик да трговински рат може да прерасте у онај прави.

Немачки часопис Билд се пита хоће ли можда Немачка „опет испасти будала“ и „платити руски цех“. Своје бојазни Билд поткрепљује примерима: Француска је ипак извезла Русима два носача хеликоптера у вредности 1,2 милијарде евра, а пословне аранжмане с Москвом поштују и Ит алија, Велика Британија, Аустрија... „Старе“ државе чланице, обзиром да кроје спољну политику ЕУ, требало би да знају куда воде њихове одлуке. Са друге стране, од „новијих“ чланица се очекује да прате заједничку политику, иако то можда не иде увек њима у корист. Како у оваквој ситуацији могу проћи „балканске чланице“ ЕУ, питали смо господина Драгана Петровића, вишег научног сарадника Института за међународну привреду и политику из Београда:

- Словенија и Хрватска, за разлику од Србије, немају уникатни трговиски споразум са Русијом. Обзиром да су већ чланице ЕУ, њихова ће привреда трпети последице, не само са аспекта енергената, већ и зато што су ове земље у оквиру пројекта „Јужни ток“. Хрватска и делом Словенија значајан део туристичке понуде и услуга усмериле су управо на руско тржиште и на државе које чине интеграционе процесе на пост-совјетском простору. Отуда мислим да спровођење тих санкција од стране званичне Љубљане, односно Загреба може имати само негативан ефекат за ове земље.

Надајмо се да привреде држава западног Балкана, односно Србије ипак неће трпети као „колатерална штета“. Премијер Вучић је најавио да Србија неће увести економске санкције Русији, иако из ЕУ стижу сигнали како би то било очекивано понашање једне будуће чланице. Но, како је Србија још на путу, она „де јуре“ нема обавезу да се повинује очекивањима из ЕУ. У међувремену, остаје да се надамо да ће на Старом континенту увидети све могуће минусе економских санкција пре него што буде касно.

јована Вукотић,