Арктички пасијанс
Око даље судбине Арктика воде се прави геополитички ратови. Контрола региона богатог корисним сировинама са огромним транзитним могућностима даје му ексклузиван значај. То схватају и све приарктичке државе. И зато санкције Запада против Русије дотакле су и ову тему. Сада компаније испоручиоци опреме треба да добију посебну дозволу чиновника за извоз у Русију платформа за бушење и вађење нафте, индустријске флоте, пловећих светионика, ватрогасних чамаца и пловећих дизалица.
Страсти око Арктика бесне више година. Овај регион је подељен на пет сектора одговорности између Русије, САД, Норвешке, Канаде и Данске. Али постоје и други који желе да освајају богате арктичке ресурсе, између осталог државе Пацифичког прстена, Шведска, Финска и Исланд. Игра тога вреди. У Арктику су концентрисане колосалне резерве нафте и гаса, од тога само нафте је око 90 милијадри барела.
После ратификације Конвенције УН за поморско право свака земља арктичке петорке добила је десетогодишњи период да поднесе захтев за проширење своје зоне. Норвешка, Русија, Канада и Данска већ реализују пројекте који треба да подкрепе њихове претензије на део Арктика. Још 2001. године Русија је прва од приакртичких земаља поднела пријаву о проширењу граница шелфа. Тада је она била одбачена. Шест година касније Институт за океанологију на ледоломцу Русија је извешо истраживања у зони гребена Ломоносова. Поларни истраживачи су се спустили батискафом на дно океана, узели узорке тла и поставили тамо руску заставу. Директор Центра за истраживање Арктика Владимир Павленко је оценио значај арктичког региона:
- Са економске тачке гледишта интересовање Русије према Арктику је јасно. Активизирају се радови на изучавању његових природних ресурса: биолошких и нафтних. Увећава се инфраструктура Сверног морског пута, врши се изградња објеката, осигурава се безбедност и животна делатност становништва. Недавно ссаветовање о Арктику и списак задатака председника нас усмерава на решавање питања повећања економског и социјалног развоја овог региона.
Заштита националних интереса, научна истраживања и освавајње богатих ресурса арктичког региона остаће приоритетни државни задаци у наредним годинама, па чак и деценијама. Професор Академије пирвреде и државне службе при Председнику Русије Владимир Штољ сматра да је немогуће преценити потенцијал Арктика.
- Може се говорити о његовом свеобухватном значају за Русију. Последњих година у Арктику јача конкурецнија. У последње време јачају претензије држава које немају директне везе са Арктиком. Најактивније су земље ЕУ. Користећи механизме ЕУ, оне покушавају да добију своје дивиднде. Други правац је азијски. Овде је највећу активност испољила Кина и Јужна Кореја.
Тренутно се реализују Основе државне политике Русије у Арктику у периоду до 2020. године и у даљој перспективи које је утврдио председник РФ, као и Стратегија развоја Арктичке зоне и осигурања националне безбедности до 2020. године. Безбедност арктичке зоне је један од кључних праваца рада владе. Према речима председника Русије, објекти експлоатације нафте и гаса, терминали за утовар, цевоводи треба да буду поуздано заштићени од терориста и других потенцијалних опасности.
Поред проучавања и разраде сировинских налазишта и развоја Северног морског пута, који може да постане најпопуларнија и најтраженија трговинска маршрута из Европе у Азију, Русија јача групацију војске на арктичкој територији. Москва планира да увећа потенцијал стратешког нуклеарног и ненуклеарног одвраћања у регону до граница потребних за испуњење економских, научних и војно-стратешких задатака.
Између осталог, то не значи да ће се конфликти интереса решавати силом. То је посао дипломата, као у случају Канаде, која је изјавила претензије на део територије дате Русији.
Илија Харламов,
