ЕУ шије војнички мундир?
Како је саопштио ових дана немачки лист Велт, у малом месту Штадталендорф федералне покрајине Хесен била је окренута, тврди лист, „нова изузетна страница немачке војне историје“. Тамо је одржана свечана церемонија предаје једног од војних одреда Холандије у потчињење војном одреду Немачке.
Такав догађај, када једна европска земља добровољно одустаје од једног од најбитнијих елемената свог суверенитета, истичу експерти издања, дешава се први пут.
Конкретно реч је о преласку 11. аеромобилне бригаде Краљевских копнених снага Холандије од 2100 војника у надлежност дивизије Снага за брзо лоцирање немачког бундесвера. У свечаној цереномији којој је присуствовало око 3000 људи, учествовали су шефови одбрамбених ресура обе земље – немачког Урсула фон дер Лајен и холандског Жанин Хенис-Пласшерт. Холандска гошћа је назвала обједињење две војне једнице“историјским догађајем“ у процесу интеграције, а госпођа фон дер Лајен, са своје стране, карактерисала је дату одлуку као почетак нове ере на путу формирања јединствене европске армије.
Одушевљење министара одбране, као и политичара и генерала Немачке и Холандије поводом реалних корака на путу војне интеграције, наравно, може се разумети. Али разуме се, то су само појединачне скице за обрисе будуће европске армије – ако такви обриси уопште буду осликани. У вези са тим експерти напомињу да извори дате идеје сежу у послератну 1952. годину, када су Француска, Немачка, Италија, Белгија, Холандија и Луксембруг потписали Споразум о Европској одбрамбеној заједници, који је претпостављао формирање интегрисане европске армије. Затим су функције колективне одбране биле предате раније формирано НАТО блоку и војно-интеграциони пројекат у Западној Европи престао је да постоји.
Каснијих година у сфери јединствене одбрамбене политике појавивале су се разне иницијативе и групе. Међу њима, на пример, иницијатива Вајмарског троугла у саставу Француске, Немачке и Пољске, коју су подржале Италија и Шпанија, о формирању заједничких структура војног планирања и управљања. Може се навести такође иницијатива Групе једанаест из 2012. године, која је предвиђала између осталог формирање јединственог тржишта наоружања. Али за сада се све сличне идеје губе у сенци војних стратешких планова САД и НАТО-а. па и тешко да они могу да пробију себи пут, сматра војни експерт, главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.
- ЕУ одавно изјављује да жели и да је спремна да спроводи неке војне операције, рекао је у разговору са нама Коротченко. Али Европа то не може да ради самостално, пошто управо САД иступају у оквиру алијансе као главни иницијатор и донатор појединих војних операција. А могућности Европе су наравно ограничене.
То што у последње време тема одбрамбене политике ЕУ поново избија на једно од првих места на дневном реду, јасно је. Ових дана Брисел фактички прати старијег атлантског партнера који интензивно надувава страхове пред митском „руском агресијом“. Ти су и санкције против Русије, и укидање ембарга на испоруке наоружања и војних технологија Украјини, захваћеној грађанским ратом. Занимљива нијанса. На грбу холандске армије представљен је лав, а покровитељ бундесвера је орао. За одједињену војну јединицу одлучено је да се користи симбол грифона – лава са главном орла. Гифони у разним митовима могу да истпуају и као носиоци добра, и као злобне незадрживе звери. Али то само узгред.
Олег Севергин,
