Да ли је Азија бременита ратом?
Због недостатка споразума у Пацифичком обручу се пуном паром одвија трка у наоружању, јача ратоборни национализам, расту противречности међу државама. Овај одломак из реферата Међународног института за стратешка истраживања ( International Institute for Strategic Studies ) описује врло забрињавајућу слику у најдинамичнијем и најнасељенијем региону света.
Главна тенденција је пораст војних трошкова. Оцењује се да је Пацифички обруч регион с најбржим растом војних расхода. У томе и даље предњаче САД, друго место заузима Кина, а на крају тројке је Јапан. Друге регионалне велесиле такође не жале новац на одбрану. Очигледно је да су деценијама њихови одбрамбени буџети и војне могућности заостајали за многим европским земљама. А азијске државе су се фокусирале на економију, улагале су новац у инфраструктуру и науку. Сад су многе од њих истовремено приступиле повећању капацитета и модернизацији оружаних снага.
Као карактеристична одлика ситуације у Пацифичком обручу наводи се све већи национализам највећих играча, на пример, Кине. Поверовавши у сопствену изузетност у ситуацији моћног економског полета и невероватног раста БДП КНР се у региону понаша све сигурније и агресивније, што мора забрињавати суседе. Посебно оне с којима Кина води територијалне спорове. Од 2009. године су учестали случајеви кад патролни глисери КНР пуцају по рибарским чамцима који се баве овим занатом у водама које Пекинг сматра својима. У току лета 2012. године команда НОАК је одлучила да на острвима Спартли створи војну базу. А овог пролећа је кинеска нафтна компанија почела да ради на бушотинама у спорним водама Јужног кинеског мора.
Велики пораст национализма осећа се и у земљама Југоисточног региона. За многе је он повезан с јачањем КНР. Кинезе у овом региону никад нису волели, али се антикинеска расположења посебно појачала у последње време. Недавни пример су антикинески погроми у Вијетнаму у мају, који су почели управо због нафтне платформе у спорним водама. Не можемо, а да не истакнемо пораст ултрадесничарских расположења у Јапану, где је такође у току преосмишљавање одбрамбене политике.
Може ли се рећи да је Азија бременита ратом? По мишљењу заменика директора Института за политичке и војне анализе Александра Храмчихина,
- То је више него озбиљно и у овом региону ништа неће проћи само по себи. Земље виде да САД не бране чак ни интересе својих савезника, ако због тога сама Америка може претрпети губитке. Америка тим пре неће ратовати против Кине. Зато се сад тамо одвија трка у наоружању. Осим тога, очигледно је да се центар светске моћи помера ка Пацифичком обручу. Тамо се сад налазе најјаче светске економије, као и најјаче војске света. Није искључено да ће сад доћи до промена, прво у овом региону, а онда можда и у већим размерама. Јаке економске везе тешко да могу да спрече војни сукоб. Уочи Првог и Другог светског рата све земље су такође имали снажне економске везе, што их није спречило да уђу у рат.
Потпредседник руске Академије за геополитичке проблеме Владимир Анохин се придржава другог мишљења:
- Свет улази у нову фазу. Он постаје многополаран, многовекторски. И кад нека земља стекне економску тежину, она жели да буде и активнији политички играч. Јачање економије је увек праћено снажењем војних мишића. Разумем бојазан Јужне Кореје, Јапана и других земаља кад је Кина у питању, али је то процес еволуције, нормалан геополитички процес. Свет је на прекретници. Динамика друштвених, економских и војно-политичких процеса ће се убрзати, противречности расту. Али свима је јасно да никакав војни сукоб у овом региону неће решити ниједно од постојећих питања ни у чију корист. Зато ће земље међу којима постоје противречности као две мачке фрктати једна против друге, али неће заподети велику кавгу...
Међутим, већина становништва Пацифичког обрачуна се плаши да територијални спорови с Кином могу довести до рата. До оваквог закључка је дошла и компанија за консалтинг Pew Research . По подацима испитивања јавног мњења у 11 земаља, већина њиховог становништва је врло забринута због могућности војног сукоба с Кином. На Филипитима се рата с Кином плаши 93% испитаника, у Јапану – 85%, у Вијетнаму – 84%, у Јужној Кореји – 83%, у Индији – 72%, у Малезији – 66%, у Бангладешу – 55%, у Индонезији – 52%. У самој Кини је 62% испитаника изјавило да сукоб због спорних територија може да прерасте у рат.
Ситуацију погоршава то што у Пацифичком обручу нема ефикасних уговорно-правних механизама. Док је у Европи створена архитектура безбедности на челу с ОБСЕ, иако се многи жале на њену ниску ефикасност, у Пацифичком обручу нема чак ни такве структуре. Проблеми безбедности се разматрају на најразличитијим нивоима и у најразличитијим форматима, али то засад није довело до усвајања правно обавезујућих докумената. Зато земље у региону могу неометано да повећавају војна улагања и да за то не одговарају суседима, нити да их о томе обавештавају.
Људмила Саакјан,
