Страсти око „поклоњеног коња“
До августа 2014. године Европа је изненада потрошила резерву здравог разума – констатовао је ових дана аутор једног од коментара у руској штампи.
На не тако радосни закључак њега и између осталог не само њега, навеле су страсти које су се разбуктале око иницијативе Москве да усмери становницима украјинских градова Луганска и Доњецка, који су се нашли на ивици физичког нестанка због казнене операције кијевског режима, конвој са хуманитарном помоћи. Садржај ствари у камионима, намирнице и лекове, сакупили су обични руски грађани. Али то што се десило затим у Кијеву, Вашингтону и европским престоницама заиста прелази све границе здравог разума.
Поклоњеном коњу, као што се зна, не гледа се у зубе. Тако у крајњој мери гласи широко распрострањена пословица међу разним народима света. Сваки недозвољени улазак других држава на територију Украјине, чак под видом хуманитарне помоћи, разматраће се као акт агресије – припретио је 12. августа на брифингу заменик шефа администрације украјинског председника Валериј Чали. Истовремено из неког разлога одједном су се узбудили суседи с континента. Министар иностраних послова Француске Лоран Фабијус је изјавио да руски конвој са хуманитарним теретом може да буде покушај Москве да успостави „стално присуство“ у Украјини. После телефонских преговора са шефом Беле куће, немачки канцелар Ангела Меркел и британски премијер Дејвид Камерон припретили су Русији најоштријим санкцијама ако она дође на помисао да самостално помаже становницима југоистока Украјине. Није пропустио да, за сваки случај, припрети Москви ни генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен. А на крају на недопустивост „мешања“ у унутрашње ствари Украјине, чак под видом хуманитарне помоћи, упозрио је Москву и сам главни атлантски партнер Барак Обама.
После свега изложеног нехотице се намеће питање – а шта се дешава? Као прво, откуд таква хистерија око несебичног поклона руског суседа који се нуди угроженим званичним грађанима Украјине, јер самопроглашену Луганску и Доњецку републику Кијев не признаје? Као друго, на основу каквим овлашћења и каквих норми међународног права поједине државе су решиле да могу да вичу на друге државе које су такође чланови УН и да им прете санкцијама? За је СБ УН престао да постоји? Коначно, зашто је неко решио да разматра Украјину као сопствену прћију, тим пре што нико не планира да је нападне
А што је најважније – зашто се иза подигнуте буке око митске руске „хуманитарне агресије“ прећуткује фактичко уништавање 4 милиона становника источних регина земље од стране кијевског режима и зашто се не говори о хиљадама убијених и рањених цивила, о стотинама хиљада избеглица? У истом том Луганску, на пример, како саопштава немачки Јунге Велт, становници су приморани да пију воду са извора, пошто је водовод уништен, а на 30 степени Целзијусових у становима не раде фрижидери – електричне подстанице су такође унитштене у току казнене операције Кијева. Тако власти тобоже „ослобађају“ становништво југоистока од чувених „проруских сепаратиста“. Између осталог, такво понашање је типично за Запад, сматра војни експерт, руководилац редакције војних новости агенције ИТАР-ТАСС Виктор Литовкин-
- Дволичност Запада увек ће изазивати негодовање. Они све одлично схватају, али имају некакав белег – да досаде Русији. Зато што се она понаша независно, суверено и не сагиње главу пред туђим притиском.
Између осталог, данас у еворпским престоницама се чак не помињу референдуми одржани у Доњецку и Луганску у мају ове године где се скоро 90% изјаснило против насилног заузимања власти у Кијеву од стране профашистичких снага. Референдуми су били проглашени за некакав Путинов „сценарио“. Право људи да мисле и имају сопствено мишљење у демократској Европи, по свему судећи, такође се не узима у обзир. Таква је то демократија.
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
