Налазите се на страници > Почетна > Колумне > Русија - САД: Борба за Иран

Русија - САД: Борба за Иран

15-08-2014 01:23:00 | | Глас Русије, фото: minenergo.gov.ru/ vostok.rs |


Вашингтон је изјавио да споразум између Русије и Ирана о испоруци нафте у РФ може бити предмет санкција од стране САД. Ова изјава се чула у тренутку када су санкције против Ирана смањене, а против Русије, напротив, само се увећавају.

Има ли америчка борба против овог споразума за циљ, пре свега, да ојача бојкот Русије, а не да пооштри санкције против Ирана, који је, не без одобрења САД, драматично повећао извоз нафте ове године?

5. августа Москва и Техеран су најавили потписивање меморандума о интензивирању трговине и економских односа. Посебну пажњу код посматрача изазвала је тачка у уговору, која је добила условни назив "нафта у замену за робу." Прва саопштења о њој појавила су се прошле јесени, с тим што су билатералне консултације по овој теми трајале три године.

Раније је објављивано да Русија намерава да откупљује од Ирана огромне количине нафте - око 500 хиљада барела на дан (око 25 милиона тона годишње). Посао је процењен на 20 милијарди долара. Поређења ради, највећи купац иранске нафте - Кина купује око 420 хиљада барела дневно.

У принципу, идеја је добра, профитабилна за обе стране. Али, предложени раније обими закупа сирове нафте готово су нестварни. Русија неће бити у могућности да их апсорбује и препрода трећим земљама. Испоручити робу на 20 милијарди петродолара такође је проблематично. Данас, у Меморандуму су већ назначене друге цифре - десет пута мање. Испоруке иранске нафте требало би да достигне 2,5 милиона тона годишње. Ово је веома реалан обим који Русија може да обради, са профитом проследи у друге земље и обезбеди Иран својим производима добијеним петродоларима. До сада, истина, то су само изјаве о намерама. Питање ће се решавати у септембру.

Овде је важно, да интензивирање руско-иранских односа није последица компликација односа Русије са Западом, са Сједињеним Државама. То је највећа потреба за две земље, са 500 година искуства у трговини. Али, наравно, у садашњим околностима, када су и Иран и Русија под економским санкцијама, њихово кретање једно према другом добија нови садржај.

Треба напоменути да сарађујући са Ираном, Русија не крши никакве међународне норме, јер Москва не подржава скуп унилатералних санкција против Ирана, укључујући ограничења на куповину нафте, уведених од стране САД, ЕУ и неких других земаља 2012. године, заобилазећи УН. Истовремено, Русија детаљно поштује санкције донете од стране Савета безбедности УН против Ирана. Истовремено, билатералне руско-иранске иницијативе не противрече захтевима Савета безбедности УН.

Међутим, планови за посао "нафта за робу" сметају Американцима. Имплементацијом споразума побољшаће се позиција Ирана у "нуклеарним преговорима" са "шесторком" и у случају њиховог неуспеха помоћи ће економски опстанак Ирана. С друге стране, Русија, нашавши се сама под санкцијама, у Ирану, заједно са другим земљама Азије, Африке и Латинске Америке, види алтернативу Западу. Можда управо "руски фактор" овог посла највише брине Вашингтон?

Врло вероватно, да је на недавним тајним иранско-америчким разговорима у Женеви, осим објављене теме о иранском нуклеарном питању, вођен разговор и о руско-иранском договору. Могуће је да је трговано - да се ублаже захтеви Ирану на "нуклеарним разговорима", укину санкције, обезбеде у будућности економске преференсе у замену за обустављање пројекта за развој економских односа са Русијом.

Практично од пролећа, САД су почеле кроз прсте да гледају на кршење анти-иранских санкција од стране других земаља, а недавно су чак и суспендоване неке санкције. То је омогућило да се драматично повећа извоз иранске нафте. На пример, у азијске земље – за 25%, а у Кину – за 50%. Уопште, за Иран је важније укидање санкција и директан приступ западним тржиштима. Посао је посао. Није ни чудо што је буквално ових дана заменик иранског министра за нафту Али Маџеди изјавио да је Иран спреман да задовољи део потреба Европе за гасом испорукама преко гасовода "Набуко", тј., заобилазећи Русију. Према његовим речима, ирански гас је једина одржива алтернатива за Европу.

Политички аналитичари верују да, пошто Техеран нема политичке савезнике и да је слободан у својим приоритетима, он је спреман да продаје нафту свима: и Русији и САД, а гас - Европи.

На такав начин, САД, слабећи режим санкција против Ирана, истовремено активно ометају развој руско-иранске трговине и економске односе, оптужујући Москву управо за кршење овог режима, што ће, наводно, ослабити интерес Техерана у постизању дугорочног компромиса о свом нуклеарном програму. Као да америчко ублажавање не слаби тај интерес.

Нема сумње, око Ирана се игра озбиљна игра. При том, не само око решавања нуклеарног питања, већ и око озбиљних глобалних економских проблема. Септембар ће бити месец одлуке, које може да пружи одговоре на многа питања.

Владимир Сажин,