Да ли ће ђаво спасити језиде од другог геноцида?
Представници заједнице Курда-језида у Русији ускоро ће се срести с руководством МСП РФ ради разматрања питања о пружању хуманитарне помоћи ирачким језидима, саопштио је председник Руског друштва за солидарност и сарадњу с курдским народом Јуриј Набијев.
Припадници екстремистичког сунитског покрета Исламска држава Ирака и Леванта заузели су велику територију на северу Ирака. По најновијим подацима ирачких власти, екстремисти су убили најмање 500 Курда-језида и киднаповали су око 300 жена.
Свет дуго времена није примећивао њихово постојање, али су се Језиди, мали народ, који миленијумима исповеда своју посебну религију, поново нашли у центру пажње, поставши жртва покушаја геноцида.
У току последњих година имао сам прилике да се упознам с некима од њих, и с мушкарцима, и са женама, али сам за то да ови људи исповедају управо религију Језида сазнао тек кад су ми сами за то рекли. Односно то нису мормони и нису амиши, који се ни са ким не могу помешати, чак ни кад живе засебно од своје заједнице. Док језиди не врше своје обреде ни по чему се не разликују од обичних људи. Немају посебан стил у одећи, посебне фризуре. Многи од њих су без икакве принуде напустили рођену земљу и преселили су се у друге државе или су у њих дошли да нешто зараде.
Премда је религија овог народа једна од најстаријих на свету (прва година рачунања времена код језида одговара нашој 4750. години пре Христа), можда управо зато ова религија представља пример синкретизма. Како је време протицало усвојила је многе елементе религија других народа с којима су језиди долазили у додир. Исто се десило с јудаизмом, који је од Заратустре преузео концепцију добра и зла, вечног блаженства и вечних мука, односно раја и пакла. Јер, хришћанство је углавном настало од старојеврејске религије и у њему се одражавају неки пагански култови, а и ислам има свој корен у јеврејским и хришћанским митовима.
Религија језида углавном потиче од зороастризма (који је проповедао Заратустра) и усвојила је обреде и веровања, како ислама, тако и хришћанства и следбеника кабале. Исто као код Јевреја и муслимана, код њих се обично врши обрезање.
По веровањима језида, Творац је један, али постоји још и зли анђео – ђаво у обличју пауна, који доноси зло. Пошто је Творац по својој природи човекољубив и у потпуности сам себи довољан, нема смисла клањати му се, већ молитве треба узносити ђаволу и треба му приносити жртве како би он обуздао своју свирепу нарав и био бољи према људима. Ма колико чудно нам звучало, у томе постоји извесна логика: ако постоји и добро и зло, управо зла се треба чувати, а молитва притом није знак поклоњења, већ само позив на сажаљење.
Ипак, најнепомирљивији исламисти језиде сматрају поклоницима ђавола, дакле, окрутнима по природи, чиме се објашњава однос исламских интегралиста према језидима.
У ствари, језиди су се, напротив, придржавајући се своје религије, увек одликовали мирољубивошћу и толеранцијом. За разлику од хришћана, никад се нису бавили проповедањем и нису покушавали да наметну другима своје погледе. У својој унутрашњој хијерархији језиди праве разлику између световне и верске власти. Недавно је о потреби за прављењем такве разлике говорио и Далај-лама. За разлику од муслимана, језиди су моногамни, премда се вођама дозвољава да имају неколико жена. Обично не ступају у брак с представницима других религија и никад се не моле у присуству других. Треба да се моле два пута дневно, окренувши се према сунцу или према огњишту. Дан за одмор код њих је субота, али је среда заиста свети дан.
Неки од правоверних језида верују да иако је Творац један, не постоји један, већ читавих шест богова. Они такође сматрају да је после смрти могућа реинкарнација душе.
Пошто не дозвољавају обраћање у своју веру лица која исповедају друге религије, будућност језида је врло магловита кад је у питању њихов број. Данас се сматра да језида има од 400 до 800 хиљада људи, од којих око 300 хиљада живи на територији Ирака између Мосула и Синџара, где се подвргавају нападима терориста Исламског калифата. Остали живе у земљама Блиског истока и другим деловима света. У Немачкој, где језида има тридсет хиљада, један од њих, који има држављанство ове земље, био је чак изабран за посланика у Европском парламенту.
Покушаји да се уништи овај народ, који се данас предузимају, ни из далека нису први. Крајем XIX века то је већ покушало да учини Османско царство кад је хладнокрвно истребљено неколико хиљада језида. Тада покушаји да се језиди потпуно униште нису уродили плодом и временом је њихов број обновљен. Желели бисмо да верујемо да ће тако бити и овог пута.
Марио Сомоса,
