Узлетање србских „мигова“ уз дискретну Путинову помоћ
Стигли неопходни акумулатори за српске војне авионе
Ретко се дешава да се у тако кратком времену искристалише чињеница ко ради у корист суверенитета Србије, а ко га сасвим супротно, покушава ограничити на непристојну меру, и то без обзира о којој његовој врсти се ради. Наиме, још се нису стишале реакције на бриселски „ед мемоар“ којим је у суштини затражено да се ограничи србски економски суверенитет, а с друге стране из Москве је управо стигао поклон, и то на лично Путиново инсистирање, који ће „омогућити Србији пун суверенитет на небу“.
Дакле, ради се о томе да је на београдски војни аеродром Батајница слетео авион руског министарства одбране Иљушин-76, у коме се налазило безмало 100 тона хуманитарне помоћи намењене подручју пострадалом од недавних поплава, а она се поред осталог састојала од два велика мобилна генератора, 10 моторних пумпи великог капацитета, 10 цистерни за воду, као и 200 средњих и 50 великих термоса капацитета до 100 литара. При том посебну важност имају агрегати и пумпе за воду, с обзиром да су они по објашњењу министра одбране Гашића првенствено намењени руднику угља „Колубара“, где ће послужити за испумпавање воде из тамошњег басена, а други део помоћи је одмах упућен у Обреновац и Крупањ.
И поврх свега, министар Гашић је пред новинарима потврдио долазак још једног руског авиона, са исто толико хуманитарне помоћи. Штавише, како је затим председник владе обавестио јавност, из Руске Федерације су стигли и неопходни акумулатори за српске војне авионе, који ће на тај начин поново бити у функцији и на располагању србским безбедносним снагама. Премијер Вучић је том приликом објаснио да су поменути делови стигли као донација Руске Федерације, по личном налогу председника Путина, због чега му је изразио посебну захвалност, те је додао да ће захваљујући руском поклону, од сада бити могуће патролирање са „миговима 29“, због чега ће Србија први пут након дуго времена имати пун суверенитет на свом небу.
Када се узме у обзир тај гест добре воље, који на прилично веран начин симболише укупну руско-српску сарадњу, онда као њен логичан наставак долази најновија изјава србског премијера, коју је потом дао за телевизијски канал „Русија 24“, у којој је дословно казао да је „апсолутно јасно да је Србија и у овом изузетно тешком периоду потврдила својим руским партнерима да је она њихов најбољи пријатељ у Европи“, те да Србија није увела и неће уводити никакве санкције против Руске Федерације, а на крају је нагласио и то да су „пред Србијом и Русијом важни заједнички пројекти које ћемо наставити заједно да развијамо“.
Наравно, када са највишег места стигне таква потврда да је Србија најбољи пријатељ Русије западно од њених граница, што значи на простору читавог Старог континента, онда она по свему судећи није изнедрена само у обичном тренутку емоционалног узлета, него иза ње увек мора да стоји неки конкретнији израз узајамног разумевања и сарадње, а сасвим сигурно да је последњи у том низу представљала и малопре поменута донација за војне авионе који су гарант суверенитета србског неба.
А то је, да се вратим на почетак, само један од многобројних доказа на којима се уочава разлика између оних који делују директно против србског суверенитета и оних који га подржавају. У било ком његовом појавном облику.
Ратко Паић,
