ЕУ се боји за своје позиције у Русији
Европска унија наставља да следи САД и да појачава притисак на државе које не улазе у састав ове организације, и то тиме што их убеђује да би требало да следе антируске санкције. У смислу механизма којима се остварјује притисак користи се идеја евроинтеграција.
Не би трбало да чуди што ЕУ убрзано форсира догађаје, ипак- не ради снижавања напетости у сопственим односима са Москвом, већ стварајући нове линије подела и „трговачих фронтова“. Ултимативни захтеви да се прикључе антируским санкцијама, били су најпре упућени државма оних држава које се спремају за приступ ЕУ. Без давања било каквих гаранција да ће евентуалне губитке покрити, ЕУ захтева да се замрзне трговачко- економски савез са Москвом. Посебно негодовање европских чиновника је изазвала процедура државних субвенција за испоруке у Москву. Овај притисак се потпуно уклапа у општу политику Брисела у односу на регион источне Европе- рекао је за „Глас Русије“ директор руског Центра за проблеме европских интеграција Јуриј Шевцов:
- ЕУ је за источноевропске државе неформално определила посебни старт који предвиђа да све државе овог региона, и региона јужне Европе- у оквирма евроинтеграција, заправо представљају само извор радне снаге.
Разуме се, тешко би било очекивати, да кажемо од Срба или Молдаваца да се категорички оглуше о очекивања ЕУ. Ипак, њихови државни службеници су изјавили да су решени да и даље развијају своју сарадњу са Русијом. „Европа је тражила да се не обезбеђују субвенције, али то нисмо ни планирали. За то нема потребе“- подвукао је премијер Србије Александар Вучић. Он је подсетио да је стуапње у ЕУ за Србију стратешки циљ, али при том је Београд „дужан да очува добре односе са Русијом“.
Сличну позицију је заузела и Република Србска. Премијерка РС Жељка Цвијановић је позив ЕУ осенила као лицемеран: „Државама кандидатима, које чак ни не знају да ли ће у наредних 20 година постати пуноправне чланице, лицемерно је постављати услове и предлагати да се уздрже од било чега што може да побољша њихову економску ситуацију“.
Не чуди што и у редовима саме ЕУ јача опозиција самоубиствене антируске политике Брисела. Мађарски премијер Виктор Орбан је један од решених пристилица трговачко-економских веза са Москвом. Иступајући ових дана пред мађарским дипломатама, изјавио је да ће тражити подршку у циљу побољшавања односа са Русијом. Тада је изјавио следеће: „ЕУ сваког дана добија од Русије одговор. То је лоше не само за Мађарску, већ и за читаву ЕУ. Морамо наћи савезнике међу чланицама ЕУ, које су заинтересоване да ослабе утицај тог негативног процеса удаљавања.“
Петар Искендеров,
