Интензивирати културну размену међу словенским народима
Агенција за штампу и масовне комуникације РФ и Институт превода организовали су у Москви 3. Међународни конгрес преводилаца, који је одржан на бази Библиотеке стране књижевности. У оквиру конгреса одржано је заседање посвећено књижевном пројекту "Сто словенских романа". Према условима пројекта, свака од десет словенских земаља бира десет романа за унакрсни превод на основне словенске језике.
На округлом столу окупили су се писци из Србије, Словеније, Македоније, Бугарске, Чешке, као и њихови преводиоци. Прва је реч узела директор Библиотеке стране књижевности Јекатерина Генијева.
- Када су нам дошле колеге из Словеније и предложиле да запонемо не било шта, већ такву словенску едицију, ми смо одмах пристали. Као прво, то је одличан предлог. Као друго, нећу говорити зашто су за Русију тако важни издавачки пројекти са словенским земљама. Треба рећи да у последњих 20 година ова словенска компонента у књижевности помало је заборављена. Сада, како ми се чини, имамо шта да разменимо. Надам се да ћемо и надаље наставити наше контакте са колегама из Србије, Словеније, Македоније.
О тренутној ситуацији око едиције Сто словенских романа у словенским земљама говорио је руководилац пројекта, главни уредник београдске издавачке куће Архипелаг Гојко Божовић.
- Наша идеја Форума словенских култура и серије „Сто словенских романа“ јесте пошла од тога да сви се ми заправо веома добро разумемо без обзира на коме словенском језику говоримо. Али смо исто тако имали у виду да смо последњих двадесет-тридесет година недовољно разумемо, недовољно преводимо и недовољно читамо књиге које настоје на другим словенским језицима. Разлог је у томе да су после 1989. године словенски свет обухватиле драматичне политичке, историјске и друштвене промене. Неке словенске земље су чак промениле своје границе. Све словенске земље су ушле у неку форму транзиције. Кључни разлог да би наставила наша едиција јесте чињеница да је неопходно повећати културну и књижевну размену између словенских народа и држава. Веровали смо да је и даље потребно да се формира нова генерација преводилаца јер је у многим словенским земљама недовољно преводилаца са већине других словенских језика. Изузетак је наравно са руским. Искуство националних издавача пројекта „Сто словенских романа“ показује да се појављују врло квалитетни нови преводиоци.
За време седнице био је представљен и пројекат "Словенски глагол" који је започео 2007. године. Његов циљ је узајамно богаћење култура Русије и Словеније. У оквиру пројекта одржана је презентација књиге словеначког писца Славка Прегла "Геније без панталона". Управо захваљујући Славку Преглу који је био руководилац Јавне агенције за књигу Републике Словеније и покренута је едиција "Словенски глагол". "Геније без панталона" је наставак читаве серије књига овог писца о којој говори преводилац, старији научни сарадник Института за славистику РАН Татјана Чепелевска.
- Све је започело књигом "Геније у кратким панталоницама" 1978. године. Затим, 1985. године изашла је књига "Геније у дугим панталонама". По њој је на словеначкој телевизији чак снимљена серија. Прегловог јунака заволела су не само деца, већ и одрасли. И после дуге паузе сви су тражили наставак. И некако у разговору са једним од својих рецензената, писац је рекао: Када сам био млад гимназијалац, слушао сам одрасле. Сада слушам младе. Тако се и појавио "Геније без панталона".
Главни јунаци књиге "Геније без панталона" су млади момци и девојке који праве електронско издање. Разуме се, у роману има љубави и разних доживљаја. Најозбиљнији моменат, каже аутор, појављује се на крају, када се воде спорови о главном агресору читавог света, као и о санкцијама, који се врло смешно завршавају. У свом излагању Славко Прегл је захвалио Библиотеци стране књижевности и преводиоцима на њиховом раду и додао:
- Библиотека стране књижевности је за мене гарант развоја културних веза Русије са нашом најзападнијом словенском земљом. Највећа срећа за мене је што је моја књига била названа у Словенији најбољим романом за омладину. Пре две године она је већ била издата на албанском, а крајем прошле године на енглеском језику у Индији. До краја године треба да буде издата на србском у Црној Гори. Надам се да ће имати успеха.
На крају седнице сви учесници су се сложили да су књиге словенских писаца достојне превода.
Григориј Соколов,
