Мински меморандум као први корак на путу од хиљаду миља
Крајем прошле недеље Кијев, ЛНР и ДНР су се договорили о формирању безбедносне зоне како би у пракси потврдили споразум о прекиду ватре од 5. септембра. Учесници преговора изражавају суздржани оптимизам, а експерти упозоравају да ће пут ка миру бити дуг и трновит.
У ноћи између петка и суботе минска контакт-група за Украјину је усвојила Меморандум о реализацији режима прекида ватре. Документ се састоји од девет тачака. Прва гласи да прекид ватре треба да се сматра општим. Другим речима, ово правило се тиче оружаних снага Украјине, које су наставиле да гађају Донбас, упркос примирју објављеном почетком септембра. У осталих осам тачака меморандума је речено о фиксацији граница успостављених до 19. септембра, о повлачењу од тих граница цевне и ракетне артиљерије, о конкретним насељима где је за обе стране забрањено размештање тешког наоружања, коначно о забрани летова изнад демилитаризоване зоне. Лидери Новоросији гаје велике наде у реализацију споразума. Говори председник ЛНР Игор Плотницки.
- Била је стављена, надам се, тачка. Као што знате, 5. септембра смо се договорили о прекиду ватре. Од тада договор је неколико пута прекршен. После потписивања Моморандума започеће повлачење тешког наоружања. То је шанса за становнике Југоистока да обнове нормалан живот.
Додатна неодређеност настаје због нејасне реакције украјинских власти на мински меморандум. За сада Кијев никако није реаговао на мировне иницијативе. Тамо сада прежвакавају детаље „тгријумфалне“ посете Пороченка САД, где су наде украјинске „партије рата“ у победу нашле подршку у америчком политичком естаблишменту. Овде треба имати у виду да мировни план председника Порошенка не претпоставља помирење страна, већ је заснован на беспоговорној капитулацији устаника. Мински меморандум минира ове планове.
Очигледно зато је председник Савета националне безбедности и одбране Украјине Андреј Лисенко већ изјавио да пошто је прва тачка меморандума неостварива, онда и о другима за сада не разговарамо. Украјинске трупе, како он каже, настављају прегруписавање у складу са текућим тактичким и стратешким плановима. Тако да су експерти прилично скептични у својим оценама. Говори шеф катедре за државно-конфесионалне односе Руске академије привреде и државне службе при Председнику РФ Владимир Штољ.
- Свака од страна у рату има одређене, између осталог политичке, економске и војне циљеве. У датом тренутку циљеви ни једне од страна украјинског конфликта нису достигнути. Кијев није постигао испуњење оних задатака које је поставио себи пред почетак операције. ЛНР и ДНР такође нису постигле своје. Поред тога, у Кијеву су снажна милитаристичка расположења, мада тема наставка рата је болна за украјински народ. Уз то Запад до сада не може да одговори на низ питања која пред њим стоје.Интервенција других земаља ни до чега доброг овде неће довести. Сматрам да су многи заинтересовани за ескалацију конфликта. Обе стране треба да направе колосалне напоре како би зауставиле борбе. И већ затим да се баве регулисањем политичких питања, између осталог модела односа Новоросије са кијевским режимом.
Постоји нада да ће Меморандум бити реализован. Мада тешко да ће се то десити истовремено са свим његовим тачкама. Мир неће одједном стићи на Југоисток Украјине. Ситуација је још далека од регулисања, али стране се крећу у исправном правцу. Без преговора сложени проблем Југоистока Украјине не може да се реши. Најважније је не рачунати на моменталне успехе.
Сергеј Дуз,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
