Трговинско-економска сарадња РФ и Кине - уговор века
Русија и Кина последњих година изашле су на нови ниво сарадње. Обична трговина смењена је развојем сложених схема у трговинско-економској сарадњи. Годишњи прираштај по том показатељу износи десетине процената. Сада је то већ 90 милијарди долара. Партнери намеравају да увећају ову цифру до 2020. године до 200 милијарди.
Поред тога, Москва и Пекинг су међу првима прешли на трговину у јуанима. Према мишљењу експерата, потенцијално ниво односа међу земљама може да буде много виши од оног што је изражено у показатељима.
У последњих 15 година десиле су се колосалне промене. Општи квалитет робе која се испоручује из Кине у Русију је осетно скочио, зато што је Пекинг увео читав низ ограничења приликом контроле робе која се испоручује у Русију. Москва је од Кине почела сада да купује много високотехнолошке продукције и упоредо са тим сама је почела да продаје Кини високотехнолошку производњу, на пример везану за производњу делова за КамАЗ, а у перспективи и за производњу мотора.
Русија може да врши наруџбине у Кини за дуг временски период. Уз све то Кина може да извози своју продукцију у оне руске регионе где је европљанима неповољно да извозе: у Сибир и Далеки Исток. Традиционално сарадња Москве и Пекинга је војна. Ова сфера се увек развијала и држала на високом нивоу. 2013. године Кина је купила од Русије оружје и војну технику скоро за 2 милијарде долара, заузевши четврто место по куповини руске продукције војне намене. Активизација се десила после познатих догађаја на тргу Тјенанмен 1989. године. Тада је Запад увео ембарго на испоруку оружја Кини. Практично једина земља која је била спремна да јој испоручује борбену технику била је Русија.
И наравно, такође, постоји традиционална сарадња у енергетици. Својеврсна апотеза односа у том сегменту био је такозвани уговор века. У мају ове године Гаспром и кинеска компанија CNRC потписали су у Шангају највећи у руској историји уговор о испоруци гаса. Уговор је срачунат на 30 година. Његова вредност износи 400 милијарди долара. Истина, западни партнери су се према њему однели прилично скептички. Коментарише директор Центра за стратешка истраживања Кине Руског Универзитета пријатељства народа Алексеј Маслов.
- Они једноставно нису схватали читав низ параметара по којима се он склапа. Јер није главна само апсолутна цена гаса. Русија која добија аванс из Кине, добија могућност да развија инфраструктуру на Далеком Истоку, посебно у региону Иркутст-Благовештенск. Као последица појавила се могућност да се отворе радна места за руске грађане и да они преселе у те регионе. А у перспективи гасовод Снага Сибира је још испорука гаса у Јапан, Јужну Кореју и друге земље Источне и Југоисточне Азије.
Преговори о уговору века су се водили више од 10 година. То је створило уверење да он неће бити потписан. И то што су стране успеле да постигну обострани компромис за многе на Западу је било потпуно неочекивано. На крају је Русија добила гарантованог купца за деценије унапред, смањила је зависност од европског тржишта гаса. И сада ЕУ може да заборави уцењивање Русије алузијама да ће одустати од руског горива. Према мишљењу експерата, до 2025. године Пекингу ће бити потребно да увезе бар 75% свих енергената. Зато развој односа са Русијом данас је крајње важан. Потписавши уговор са Москвом, Пекинг је самим тим положиоданашње цене у прорачуне сопствене економије. Што са своје стране може да доведе у најмању руку до стабилизације цена не само у региону, већ и у свету.
Олег Обухов,
