Донбас: беда и разарање после бомбардовања
Разорени градови, потпуна беда, рушевине уместо школа, дечијих вртића и цркава, стамбене зграде са траговима гелера... Тако данас изгледа у Донбасу. Како живе овдашњи становници?
О ситуацији у Донбасу за Глас Русије говорио је италијански антрополог Елизео Бертолаз који се налази непосредно на лицу места.
Елизео, ти си сада у Доњецку. Каква је тамо ситуација, да ли се настављају гађања?
- Споља је у Доњецку све мирно. У граду ради такси, отворене су продавнице, ресторани, барови. Наравно, на улицама има људи у униформи, и гађања се настављају, али далеко од центра. У центар гада гранате не падају.
Само што си се вратио из Луганска, а пре тога си био у Первомајску. Како изгледају ови градови после бомбардовања?
Луганск је сада град-авет. На улицама скоро да нема људи, продавнице, ресторани, банке, све је затворено.
Первомајск је скоро потпуно разорен, на све стране су трагови гранатирања, становници се не виде. Снимио сам разрушене школе, куће, фабрике. Чак су цркву срушили.
На фотографијама и видеу који си послао у редакцију види се да на улицама нема никога. А где су нестали сви становници Первомајска?
На улици сам срео само неколико стараца, још уз то козаке из Козачке националне гарде који бране град. Старци су ми рекли да сви који су могли отпутовали су у Русију, сада су они у прихватилиштима за избеглице у Ростову, или још негде у Русији код рођака. Остали су само они који не могу да оду. У Первомајску је потпуна беда, нема воде, гаса, струје. Видео сам старице које су на улици палиле ватру да нешто припреме. Намирнице дели Козачка гарда.
А шта кажу они који су остали у Первомајску? Како живе после бомбардовања?
- Они са којима сам успео да разговарам прво су ми показивали одакле лете гранате. Оне лете за запада на исток. Гађају источна предграђа. Становници кажу да кијевска власт жели да разори читаву производну инфраструктуру, на пример, фабрику електромотора „Карл Маркс“.
Ако се говори о расположењу козака, разговарао сам са тим људима, сви су они одавде. Сви су говорили да су одлучни да иду до краја, до потпуне победе у том рату.
А да ли си видео руску војску или бар руске војнике? Да ли се на лицу места осећа присуство Русије?
Прошао сам десетине стражарских пунктова и уверавам да сам видео само добровољце козачке национане гарде. То су људи од 16 до 60 година, многи су већ пензионери, још рудари који су оставили посао и стали у редове гарде. Нисам видео ни једног руског војника, истина, не могу да искључим да се тамо налазе добровољци из Русије. Али лично ја ништа нисам слично видео, тако да не могу да потврдим или оповргнем да се тамо налази руска војска.
Татјана Санти,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
