Спречити сукоб цивилизација

27-10-2014 08:44:34 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Да ли се у савременом свету врши геноцид хришћана, о којем све чешће изјављују црквени великодостојници; да ли је већ дошло до сукоба цивилизација, кад је тако, за кога је то од користи, - испричала је у интервјуу РИА Новости директор научно-истраживачких пројеката истраживачког програма за спречавање геноцида Школе дипломатије и међународних односа Универзитета Сетон Холл (САД) Борислава Манојловић.

Бавите се проблемима геноцида и његовог спречавања, шта можете да кажете о савременом свету? Да ли је ова тема акутна данас, например, за хришћане на Блиском Истоку?

- Све зависи од дефиниције појма геноцид. Неко полази од критеријума масовности, неко – идеологије, неко сматра да је геноцид оно, што се дешава између Палестинаца и Израелаца, други сматрају геноцидом просто кршење људских права. То је веома контрадикторни предмет.

Добро, узмемо конкретније појмове – православне светиње Косова и Метохије. Можемо ли да тврдимо да је њихово рушење пре 15 година било геноцид?

- Срби то називају погром. Била сам на Косову у априлу 2004. године, одмах после тих мартовских догађаја. Оно, што сам тамо видела, била је катастрофа. То је било стравично. Више од 30 православних цркава и манастира било је срушено, 4 хиљаде људи је изгубило кров над главом, пострадало, многи су били убијени. И данас многи православни цркве и манастири на Косову стоје иза ограде, чувају их војници-мировњаци. Све то оставља мучан утисак. Ја сам Српкиња из Хрватске, не могу да будем мирна, када све ово гледам. То је рат против културе, традиција, који воде одређени људи. Најтеже пада када то видиш, а не можеш да помогнеш. Дакле, пустимо дефиниције – могу само да кажем да је то несрећа.

Који су путеви решења, каква сарадња и на којем нивоу били су неопходни тада и могући данас?

- Тешко је рећи. Данас је Косово практично моноетничко – становништво тамо скоро за 90% албанско, Срба је остало једно 7-9 одсто. Шта може да се учини? Мислим, пре свега, треба спречити понављање таквог насиља. Постоје организације, које су се бавиле мировњаштвом и трудиле да успоставе канале комуникација међу оним делом Албанаца, који су против насиља и спремни за дијалог, и србском владом. Они су некако успевали у томе, али је та делатност била обустављена. Њих су оптужили за то, што их тобоже усмеравају спољне снаге. Сигурно је, било би боље да се ситуација реши мирно, уз помоћ дијалога, спречавајући нова испољавања насиља, јер је тамо данас катастрофа — има много људи без крова над главом, много узајамне мржње, насиље само репродуцира ту драму.

Данас је одговорност обе стране да спречавају акутне конфликте, који рађају насиље. Само њихова. Потребно је почети да се договара, јер решење неће доћи ни од стране ЕУ, ни УН. Само Срби и Албанци сами могу да га нађу. Они морају да предузму одговорност, те почну најзад да живе у миру, нађу начине да успоставе међусобно контактирање. Потребно је да се схвати: ми смо суседи, не можемо да игноришемо једни друге – делимо исти простор, зато морамо да поштујемо једни друге као једнаке људе. Тек онда може да дође до нечег доброг. Мислим да је то у интересу и Срба, и Албанаца – да живе у миру. Да им деца живе у миру. Никако није у нашем интересу да би ова конфликт трајао. Међутим, он траје и траје.

Рекли сте да решење неће доћи ни од стране ЕУ, ни УН, да ли то значи да у регулисању међурелигиозних конфликата политичари и политичке заједнице немоћни?

- Морамо бити веома обазриви, када је реч о религиозним и етничким конфликтима. Народи Југославије, например, пре рата су живели мирно, ступали у мешовите бракове, те се нико није бринуо поводом губитка свог националног или религиозног идентитета. Међутим, касније су управо политичари почели да користе религиозну припадност као оружје и средство мобилизације под својим заставама одређених група становника. Дакле, без обзира на то, што називамо те конфликте религиозним или етничким, сматрам да је проблем у томе, што религију и националну припадност политичари користе за своје циљеве. Ниједна религија не оправдава насиље и рат, ако, свакако, није реч о исламском фундаментализму.


КАТЕГОРИЈЕ