Гас и санкције: Брисел ће платити за све
Зимске испоруке руског гаса у Украјину мораће да финансира ЕУ. Такву изјаву дала је канцелар Немачке Ангела Меркел. Министар иностраних послова Немачке у међувремену позива Брисел да одреди услове укидања санкција Русији.
Русија има све основе да тражи претплату за гас, признала је Ангела Меркел. Немачки канцелар је позвала ЕУ да осигура етапно финансирање гасних испорука руског плавог горива у Украјину. Посебно је важно издвојити средства од новембра до фебруара, пошто у фебруару Кијев ће добити нови пакет помоћи од ММФ, истакла је Меркел. Различите концепције оваквог „етапног финансирања“ разматраће се на преговорима Русије и Украјине уз учешће европског комесара за енергетику Гинтера Етингера, који ће бити одржани 29. октобра, саопштила је федерални канцелар.
Последњи састанак о гасним питањима у формату Русија-Украјина-Европска комисија одржан је 26. септембра. Тада је европски комесар за енергетику Гинтер Етингер изјавио да Украјина до краја године треба да исплати Гаспрому 3,1 милијарду долара, при томе две милијарде треба да стигну на рачун руске компаније најкасније до октобра. Европска комисија обећава да ће дати Кијеву једну милијарду. Где ће он наћи преосталу суму, не зна се.
За време отегнутог гасног спора руски председник Владимир Путин више пута је предлагао Европи да се сама побрине за плаћање украјинских дугова – уместо да притиска Русију, приморавајући је да испоручује гас Украјинцима фактички бесплатно. Брисел на ове предлоге до недавно није реаговао. Али захладнело је и еврпљани су се одмах сетили предлога Москве. Своју улогу је одиграла највероватније предстојећа смена чиновника Европског парламента и Европске комисије, сматра експерт Николај Подљевских.
- Смена власти може заиста да постави нове акценте у односима између Русије и Европе, Русије и Украјине. Посебно то може да се одрази на преговоре. Последња рунда је планирана за 29. октобар и после тога нови комесари ступају на дужност. Наравно, од Словака Мароша Шефчовича могу да се очекују други акценти, помало другачија политика. И то је везано за различите положаје које заузимају земље одакле су они кандидовани за ову дужност. Немачка има прилично независну политику и огормни углед у ЕУ, а Словачка ће много више зависит од општих поставки које се формирају у Бриселу.
А ове опште поставке, по свему судећи, постепено се мењају. Европа је већ осетила на себи ефекат антируских санкција, уведених под притиском Вашингтона. Русија, наравно, такође осећа овај ефекат, али нема намере да за било шта моли Брисел, подвукао је недавно шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
- Прорачуни да се Русија натера да одступи од истине, правде, примењујући претње и притиске, санкције – ови прорачуни су илузорни. Санкције које су објавили Американци, ЕУ, низ других држава, противправне су, не могу да доприносе ни деескалацији конфликта, ни заштити права становништва Украјине. Ови кораци који су били предузети под жестоким притиском од стране САД (ако се говори о европљанима) противрече интересима самих земаља ЕУ. За њих је Русија један од водећих економских партнера – и штета коју желе да нам нанесу, наноси се и земљама ЕУ.
Европљани све то одлично схватају. Али стоје пред избором да наставе да повлађују Вашингтону ли да се ипак побрину за сопствено благостање. Друга варијанта је очигледно пожељнија. Министар иностраних послова Немчаке изјавио је да је време да се одреди списак услова за укидање санкција Русији. Истина, Франк-Валтер Штајнмајер се одмах оградио да време за то још није дошло и представо је списак захтева Москви – делимично тесшко остваривих. Али то је већ дипломатија – не може Берлин тако нагло да се повуче, а да не изгуби образ.
Игор Силецки,
