Прво Путин, затим Вучић

30-10-2014 10:25:30 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Алексей Никольский/ vostok.r |


СНС и даље је ван конкуренције, у парламент не пролази ни једна патриотска странка, али идеја савеза са Русијом ипак популарнија је него ступање у ЕУ. У Београду су представљени резултати анкетирања јавног мњења које је организовала Нова србска политичка мисао.

Неке резултате разматрамо са политикологом, чланом уредништва Нове српске политичке мисли, доктором Слободаном Антонићем.

Најраспрострањенији одговор на питање, Који домаћи политичар вама улива највише поверења? гласи: „Не верујем никоме“ или „Не знам“. По мени, то се назива „изборна абстиненција“.

- Политичка апстиненција, односно изборна апстиненција расте из избора у изборе. На прошлим изборима смо имали највећу апстиненцију од како је обновљен вишестраначки систем 1990. године. Када је реч о налазима нашег истраживања, апстиненција је ту по очекивању висока. Када питамо наше испитанике да ли су задовољни изборним понудом, они кажу да нису и преко 40% сматра да има места за неке нове странке, али кад дођу избори они се просто нађу у ситуацији да гласају за ону понуду коју имају и тако се одлучују.

Али како 40% анкетираних може да буде за формирање нових партија, ако се оне и тако појављују буквално сваког другог дана? Само овог месеца смо постали сведоци ребрендинга НДС и раскола у ДСС.

- Они мисле да просто конкретна страначка понуда није добра. То је вама као у некој продавници када имате производе одређене врсте али они не задовољавају у потпуности укус потрошача. Тако и овде. Велики број испитаника сматра да не постоји права странка левице или права странка деснице која би задовољила њихове критеријуме.

Занимљиво је да се већина анкетираних залаже за једнако добре односе како са ЕУ, тако и са Русијом. Испада да напетост у односима између Москве и Брисела није утицала на жељу грађана да "седе на две столице", што је између осталог и политика партије на власти.

- Већ дужи низ година у Србији од стране власти се води таква политика да Србија може да развија добре односе и са ЕУ и са Русијом. Некада у време Бориса Тадића то је била политика четири стуба. Са друге стране, то и једно дубље расположење грађана Србије које не зависи само од те званичне медијске политике. То што је 70% грађана Србије за чвршћи савез са Русијом, а против уласка у НАТО, то није последица одређене медијске пропаганде односно званичне политике Владе, већ је последица личних искустава кој е имамо и са НАТО бомбардовањем и са одређеним историјским традицијама.

Шта мислите, да ли на резултате истраживања утиче чињеница што су за већину грађана телевизија и таблоиди главни извор информација?

- Она свакако да утиче и ми не можемо са сигурношћу знати шта би било уколико би се медији радикално променили и водили политику “Русија - не, НАТО - да”. Свакако да би дошло до извесног смањења ових процената о којима сам мало пре рекао. Али као што сам и казао, реч је ипак о неким дубљим слојевима, вредностима и осећањима испитаника, и питање је да ли би са таквом променом политике владајућа странка и њен лидер задржали овај релативно високи рејтинг који имају.

Према вашем анкетирању Владимир Путин и даље остаје један од најпопуларниих страних политичара у Србији, чак ситуација у Украјини и одговарајућа информациона кампања нису утицале на овај резултат...

- Путин не само да је најпопуларнији страни политичар у Србији него има више “одличних оцена” и од самог Александра Вучића. Објашњење тога има две стране. Једна страна јесте то што део званичних великих медија не води никакву кампању против Русије, преносе критике са Запада, али то није тако нападно. Са друге стране, оно што се дешава у Украјини, став Русије у тој кризи јако подсећа Србе на оно што се дешавало са Србијом у односу на наше сународнике у Хрватској и БиХ. Ту постоје неке снажне паралеле и та врста препознавања, ако хоћете и солидарности код грађана Србије која се успоставља аутоматски, невезано чак за настојање тих великих медија.

Тимур Блохин,


КАТЕГОРИЈЕ