Хор Валаамског манастира: жудња за повратком
Скопље, Прилеп, Битољ и Свети-Никола. У тим градовима Македоније одржана су гостовања једног од најчувенијих музичких колектива Русије, празничног хора Валаамског манастира. Валаамски манастир је бисер руског православља. Налази се на северозападу земље, на острву у Ладошком језеру, недалеко од Санкт-Петербурга.
За уметнике хора то је први пут у иностранство. Мада многи музичари су већ боравили на Балкану. Говори уметнички руководилац колектива Алексеј Жуков.
- Буквално пре годину дана четири наша музичара имала су заједнички музички пројекат са Дивном Љубојевић у београдском Сава-центру. А овог лета гост Валаамске обитељи био је амбасадор РФ у Македонији Олег Шчербак. Он је био главни идејни покретач гостовања хора у Македонији. Треба рећи да се амбасада врло озбиљно потрудила, решавајући питања везана за финансирање овог пројекта. Једна од македонских фирми је постала наш главни добротвор. Њени сарадници су нам помагали око исхране и смештаја.
Како је истакао Алексеј Жуков, посета хора Валаамског манастира Македонији имала је посебан циљ.
- За нас је било важно све што је везано за Први светски рат, пошто се ове године обележава стогодишњица од његовог почетка. За Балкан је то посебна тема. Песме и романсе тог времена које смо извели у својим наступима су имале врло упечатљив, емоционални одазив. Недалеко од Битоља постоји братска гробница војника Првог светског рата. Званично то је немачко гробље, где од недавно стоји крст, посвећен сећању на руске војнике. Положили смо венце на ове споменике. Без тога није могло. То је био данак сећања на наше војнике.
Вратимо се ипак концертима. Каква је била реакција публике?
- Примили су нас одлично. Мени се учинило да су сви схватили шта смо хтели да пренесемо. А наш репертоар је био прилично разноврстан: од руског црквеног појања до световног репертоара, песама донских козака и Првог светског рата. Треба рећи да смо за време припреме за турнеју, још у Санкт-Петербургу, научили три македонске песме. Оне имају своју особеност, свој карактеристични ритам, који није врло једноставан за Русе. Ми смо одабрали најједноставније. Једна од њих, "А бре македонче", народна је химна. Нама се допало што је то патриотска песма, посвећена борби против немачког фашизма. На нашим концертима су били представници македонске цркве. Још једном понављам да је амбасада урадила колосалан посао како би људи дошли на наше концерте. Све сале су биле пуне. А на последњем концерту у Скопљу, у позоришту опере и балета, публика је такође стајала. Тако да се искрено радујемо што је наш заједнички рад са амбасадом Русије у Македонији наишао на такав одазив.
За Алексеја Жукова врло је значајно што су прва страна гостовања хора одржана управо на Балкану.
- Велики сам поклоник српске црквене музике, пошто њене основе, за разлику од руске, чине древне мелодије. Ми код нас у манастиру волимо да користимо на богослужењима србско појање. И руска, и србска и македонска црквена певачка култура води порекло од Византије. Али у Русији она се ипак озбиљно трансформисала, а тамо на Балкану је остала блиска извору. Ми смо се вратили одатле са осећајем жудње. Искрено говорећи, недостајала су нам четири дана проведена у Македонији. Али надам се да ћемо се поново тамо вратити и поновити наш наступ. Много су нам говорили о фестивалу Охридско лето. То нас је врло заинтересовало. И наравно, хтели бисмо поново да видимо Македонију, ову предивну земљу са њеним необично лепим пејзажима.
Григориј Соколов,
