Ана Јакшић Глинска - бака Ивана Грозног
Ана Јакшић се негде између 1501. и 1506. године, удала за кнеза Василија Љвовог Глинског, који је умро већ 1515.године. Иако је трајао кратко, овај брак је био врло плодан, у њему су рођени тројица синова и три кћери. Једна од њих, Јелена, удала се за московског великог кнеза Василија III и родила му двојицу синова од којих је један потоњи цар Иван IV Грозни (1530-1584)
Јакшићи су припадали старом србском племству, за „Глас Русије“ приповеда Катарина Митровић, истраживач- сарадник Центра за историјску географију и историјску демографију Филозофког факултета у Београду:
- У питању је породица која је играла значајну улогу у одбрамбеном систему јужних граница Краљевине Угарске од турских напада. Браћа Стефан и Дмитар Јакшић су прешли у Угарску неколико година после пада Смдерева под турску власт и нестанка српске средњовековне државе, што се догодило 1459. године. Они су, по свој прилици, били синови Јакше Брешчића, истакнутог дворанина деспота Ђурaђа Бранковића. Јакша је командовао србским одредом од 1500 бораца који је деспот Ђурађ био принуђен да пошаље Мехмеду Освајачу приликом опсаде Цариграда 1453. године, а обављао је и неке дипломатске послове због чега је у деспотово име путовао у Дубровник. Стефан и Дмитар Јакшић су у Угарску прешли у другој половини 1464. године на позив краља Матије Корвина, који им је доделио поседе у чанадској жупанији са центром у граду Нађлаку. Наредних година и деценија Јакшићи су стекли нова имања, углавном се радило о даровима мађарских краљева због њихових заслуга у борби против Турака, тако да су имали простране поседе у чанадској и арадској жупанији и Ердељу, односно у Поморишју. Јакшићи су командовли бандеријима (коњичким одредима) који су се прославили у окршајима са Турцима. Те одреде чинили су махом Срби настањени у Поморишју и околним крајевима. Јакшићи су у првој генерацији држали до свог србског порекла, чак су одржавали везе са Светом Гором. Милица, супруга Стефана Јакшића, се 1506. године обавезала да ће манастиру Хиландару годишње даривати 130 дуката.
Катарина, реците нам како је дошло до тога да су се Јакшићи ородили са великим московским кнезовима?
- Стефан и Милица су имали шесторо деце о којој се сачувао спомен у оновременим списима – три сина и три кћери. Једна од кћери, Ана, удала се негде између 1501. и 1506. године за литавског кнеза Василија Љвовог Глинског, који је умро већ 1515. године. Супруга га је надживела више од тридесет година. Иако је трајао кратко, овај брак је био врло плодан, у њему су рођени тројица синова и три кћери. Једна од њих, Јелена, удала се за московског великог кнеза Василија III. Овај брак потресао је руску аристократију, а о његовој легитимности се расправљало чак и на Светој Гори. Наиме, Василије III је имао закониту супругу Соломнију Собурову, коју је против њене воље послао у манастир стога што није могла да му роди наследника. Он је био син Ивана III Васиљевича (1462-1505), великог московског кнеза који је успео да оствари превласт над свим удеоним кнежевинама североисточне Русије, укључујући и Новгород.
Пред крај владавине Иван III се у повељама потписивао по милости Божијој господар целе Русије. Био је ожењен нећаком последњег византијског цара Константина Драгаша, која је и сама била србског порекла. После пада Цариграда под власт Османлија (1453) у црквеним круговима се неговала идеја о Москви као трећем Риму. Јелена Глинска је Василију родила двојицу синова – потоњег цара Ивана IV Грозног (1530-1584) и Георгија, кнеза Углицког (1533-1584). Иван Грозни је врло поштовао мајчину породицу, па је свог ујака, кнеза Михаила Глинског, који је по мајци Ани био Србин, поставио за царског војводу и намесника у Новгороду.
Да ли је заиста породица Јакшић била тако племенитог рода?
- За време владавине првог руског цара Ивана IV Грозног извршена је редакција старих србских родослова са циљем да се Јакшићи преко Бранковића и Лазаревића повежу са Немaњићима. Реч је, разуме се, о исконструисаном сродству. Мушки огранак породице Јакшић изумро је још 1543. године. Међутим, састављање родослова Јакшића под називом "Указ о србских царех и краљех и деспотех и великих кнезех" било је потребно да би се показало како су Јелена Глинска, велика кнегиња московска или србска, како се у овом спису назива, и њен син Иван Грозни, први руски цар, заправо потомци српске светородне династије Немањића.
За крај, реците нам, да ли је још нека Јакшићка била удата за неког руског кнеза или бојара?
- Занимљиво је још напоменути да је тетка Јелене Глинске, сестра њене мајке Ане, Јелена Јакшић заиста била удата за србског деспота Јована Бранковића († 10. децембар 1502), унука деспота Ђурђа, са којим је имала две кћери. Њен други супруг био је хрватски великаш Иваниш Бериславић, који је захваљујући овом браку понео титулу србског деспота. Јелена је са њим имала више деце, од којих се кћер Хана два пута удавала за руске бојаре. Први пут за Сангушка, маршала волинског, а други пут за кнеза Збарског. Није познато да ли је Хана имала потомство.
Јована Вукотић,
КАТЕГОРИЈЕ
