Избори за амерички конгрес: Отказивање од Обаме
Републиканци су на протеклим прелиминарним изборима одржаним 4. новембра потпуно освојили од Барака Обаме конгрес. Већини у представничком дому придодали су и сенатску већину. Сада ће „друг Барак“ трошити свој мандат у Белој кући до наредних председничких избора 2016. са статусом „хроме патке“.
Гласове још рачунају, али неизбежно се већ десило. У доњем дому са 435 места, који републиканци контролишу од 2010. године, они су увећали већину за најмање 245 места. У сенату од сто места гарантовано су добили 52 мандата и могу да добију још један захваљујући поновним изборима у држави Лујзијана у децембру.
Велики демократски неуспех су предвиђали сви аналитичари. И довео је до њега своју странку сам Барак Обама. Избори 4. новембра нису били избори за конгрес, већ референдум о курсу америчког председника. У неким државама његов рејтинг је пред изборе пао испод 35-39%. Тако нешто се није десило чак Џорџу Бушу млађем. Политичка токсичност Обаме је била таква да кандидати чак нису хтели да их он подржава чак у њиховим рођеним државама. За добитника Нобелове награде за мир, првог тамнопутог председника САД, општа срамота је продубљена и тиме што у његовој рођеној држави Илинојис републикански кандидат је истиснуо демократског губернера.
Треба рећи да је Обама чак уз такав жалосни исход имао среће што на резултате прелиминарних избора не утиче међународна политика. Ако се наравно не рачунају ратови у Авганистану и Ираку, што је за Американце скоро унутрашња ствар. Када би се на том „транзитном гласању“ рачунала геополитика, Обамини послови би стајали још горе. Он је обећао да ће приближити мир на Блиском Истоку, али није приближио, обећао је рестартовање са Русијом, али је довео ствар до преврата и кризе у Украјини и рецидива хладног рата са Москвом. Нобелову награду за мир коју је добио као аванс 2009. године сада и не помињу: то звучи као неслана шала пошто је Обамин курс изазвао појаву и јачање радикала из Исламске дражве, распад Либије, грађански рат у Сирији.
Украјина је данас у руско-америчким односима посебан раздражујући фактор. Мада је започела ерозија много пре ње. Не треба очекивати неке промене набоље или ублажавање санкција због Украјине. Обама ће напротив, уз републиканску већину, морати да покаже своју одлучност, а то нема где да чини осим у спољној политици.
Притисак на Москву и председника Путина ће само расти, уверен је професор Московског државног универзитета Ломоносов, доктор политичких наука Андреј Манојло. Ситуација у Обамино време може да се још заоштри због Украјине, али тешко да ће односи прећи у некакав стадијум новог хладног рата, пошто то више није стил 21. века, сматра Андреј Манојло.
То ће трајати до нових председничких избора. Када републиканци дођу на власт, а очигледно нови председник ће постати управо републиканац, тада ће се појавити нови услови за изградњу нове архитектуре односе између САД и Русије. Сматрам да ће ова архитектура највероватније бити конструктивна.
Како показује читава историја совјетско-америчких, а затим и руско-америчких односа, Москви је увек било удобно да има посла управо са републиканцима. Управо у њихово време били су склопљени сви најважнији споразуми и договори о разоружању.
Андреј Федјашин,
