ЕУ: Први кораци ка последњој шанси
Комисија последње шансе – тако је свој тим назвао руководилац највишег органа извршне власти ЕУ Жан-Клод Јункер, имајући у виду све већи број социјалних и политичких изазова који стоје пред уједињеном Европом.
То се између осталог односи на регулисање конфликта између ЕУ и Велике Британије који се разбуктао последњих дана због одбијања Лондона да доплати у европску благајну 2,1 милијарде евра. Узрок доплате је динамичнији развој британске економије по оцени Брисела. Дистанциравши се од оцене правне оправданости датог захтева, довољно је рећи да се не ради просто о одбијању Дејвида Камерона да испише чек, већ о преласку спора у раван политичких одлука. Канцелар Немачке Ангела Меркел, која не подржава ни миграциону политику Лондона, изјавила је без увијања да неће инсистирати на даљем чланству магловитог Албиона у саставу јединствене Европе.
Уз то треба додати да се размирице са Лондоном одвијају у контексту жалосне прогнозе економског напретка земаља зоне евра за ову и предстојеће године, које је ових дана објавила Европска комисија. Експерти комисије су кориговали првобитне показатеље у страну смањења. Тако 2014. године економија зоне евра ће напредовати, према њиховим проценама, свега за 0,8% уместо 1,2%, а 2015. године за 1,1% место 1,7%, као што се претпостављало. Опоравак може да наступи најраније 2016. године. Песимистичније делују перспективе напретка и у земљама-локомотивама ЕУ – Немачкој, Француској и Италији. Узроци скепсе економиста, истичу коментатори, крију се у геополитичким ризицима, као што је криза у Украјини и конфликт на Блиском Истоку.
Што се тиче украјинске кризе, њен утицај се испољава не само у растућим бојазнима инвеститора. У датом случају сасвим конкретан удар европској економији наноси бумеранг антируских санкција. И без обзира на то, у Бриселу за сада превладавају разлози за конфронтацију. Уочи избора за органе власти у самопроглашеној Луганској и Доњецкој републици, одржаних на југоистоку Украјине, нови шеф европске дипломатије Федерика Могерини изјавила је да неће признати резултате тих избора. Ја не говорим о аутоматском признању самопроглашених република, то од ЕУ данас нико не очекује – цитирају у вези са тим новинске агенције речи сталног представника Русије у ЕУ Владимира Чижова. Али чињеницу изражавања воље становништва тих региона, мислим, требало би признати као појаву истих тих демократских вредности за које се залаже ЕУ.
Шеф одељења за земље и регионе Института Европе Владислав Белов не очекује у принципу промену курса Европске комисије.
Ако се узму оне сфере одговорности које се налазе у надлежности Европске комисије, вероватно неке пробојне одлуке не треба очекивати, каже Белов. Ако се говори о шефу Европске комисије, мени се чини да у поређењу са Барозуом, Јункер је искуснији човек, има искуство управљања државним структурама. Од њега можда треба очекивати одмеренији прилаз Русији, али на нивоу личности. А са тачке гледишта ЕУ у целини тешко да могу да се очекују неке квалитативне измене у датом погледу.
Олег Севергин,
