Русија и Кина поткопавају долар

09-11-2014 01:16:23 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Приближавање Русије и Кине прети благостању америчког долара, сматрају експерти. Током недавне посете Москви кинеског премијера Ли Кећијанга стране су потврдиле међусобну жељу да максимално увећавају међусобне обрачуне у рубљама и јуанима. Експерти наглашавају да таква тенденција, у крајњем случају, може уништити економску доминацију САД.

У мају, Гаспром и CNPC потписали су 30-годишњи уговор за испоруку гаса у Кину у вредности од 400 милијарди долара. Прве исплате по овом уговору биће извршене у јуанима. Руска Централна банка отворила је своп-линију са Народном банком Кине на 150 милијарди јуана (24,5 милијарди долара) на три године. На такав начин, по први пут у историји међународни уговор у енергетици је био направљен без учешћа долара – у јуанима. Наравно, посебно гледано, руско-кинески гасни споразум ни на који начин неће утицати на судбину долара. Ипак, овим се може претпоставити да ће и други трговински контакти у свету такође бити склапани без учешћа америчке валуте, сматра руководилац Центра за политичка истраживања и прогнозе Андреј Виноградов:

- Обим трговине између Кине и Русије је доста велики. Нама је потребна стабилност. Нестабилност курса рубље у односу на долар негативно утиче на билатералне трговинско-економске односе између РФ и КНР. Зато су обе стране заинтересоване да се избегну курсни ризици. Један од начина стабилизације може бити управо прелазак на обрачуне у националним валутама.

Отварање ЦБ РФ своп-линија са НБК – први је корак ка стабилизацији, сматра Виноградов. Због западних санкција, руским компанијама су ускраћени јефтини кредити. У условима затварања традиционалних западних тржишта капитала, јуански своп – у потпуности је оправдан излаз из настале ситуације, јер ЦБ РФ неће морати да набавља америчку валуту на тржишту.

Интересантно, и друге земље, на које се не односе финансијске санкције Запада, теже да смање зависност од САД и долара. Летос, председници држава чланица БРИКС потписали су оквирни споразум о стварању групе девизних валута и Нове развојне банке. У суштини, то су регионални мини-аналози ММФ и Светске банке који су за многе године свог функционисања постали инструменти политичког притиска САД.

Штавише, чак и америчке компаније прелазе на обрачуне у јуанима. Према подацима SWIFT, само за годину дана обим послова у кинеској валути порастао је 3 пута. Америчким компанијама одговара напуштање долара у пословима са кинеским партнерима, јер се приликом склапања уговора у америчкој валути повећавају трошкови комисије.

Изгледа, Пекинг озбиљно размишља да створи новог конкурента светској резервној валути. Кинеска влада је заузела правац ка постепеној либерализацији валутне политике. Повећан је до 2% трговински коридор у оквиру којег се може мењати курс јуана. Ослабљен је низ ограничења на пренос капитала, сматра Сергеј Луконин из Центра за азијатско-пацифичка истраживања РАН:

- Кинеске власти желе да постепено претворе јуан у резервну валуту. У вези с тим се и повећава учешће јуана у међународним обрачунима. Кина ће касније из тога извући финансијску корист, јер ће јуан постати стабилнији. Велики профит могу имати и кинески извозници. Међутим, главно је, ако јуан ипак постане светска резервна валута, иако је то дуг процес, Кина може у одређеном смислу утицати на читав светски финансијски систем.

Међутим, како примећују руски експерти, за сада, учешће јуана у трговини никако не одговара месту Кине у светској економији. Ни једна централна банка, осим Банке Кине, не држи резерве у кинеској валути. Јуан не улази ни у обрачунски валутни систем CLS, на коју отпада више од половина свих међународних конверзионих операција са валутама.

Тешко да се може моментално смањити зависност од долара, сматра Сергеј Луконин. На америчку валуту, као и пре, отпада више од 70% светских обрачуна. Јуан заузима тек 7 место у свету по учесталости коришћења. Ипак, то не смета кинеској валути да у будућности поправи свој рејтинг, јер број земаља које желе да директно послују са јуаном, заобилазећи долар, непрестано расте.

Леонид Ковачић,