Кина може престићи Европу по увозу руског гаса

11-11-2014 08:30:14 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Iliya Pitalev/ vostok.rs |


Обим испорука гаса Кини може постати већи од његовог извоза Европи. Овакву средњорочну перспективу је најавио руководилац руског концерна „Газпром“ у Пекингу после потписивања руско-кинеског меморандума о испоруци гаса „западном маршрутом“.

Потписивање овог документа представља главни резултат посете председника Владимира Путина Кини 9. новембра. Уочи самита АТЕС он је преговарао с председником КНР Си Ђинпингом. После завршетка преговора потписано је 17 споразума о сарадњи. Највећи је између руског „Газпрома“ и кинеског CNPC o испоруци гаса цевоводом „Алтај“. Председник управног одбора „Газпрома“ Алексеј Милер је саопштио детаље овог меморандума:

- Њим су дефинисани главни услови за испоруку гаса Кини. Пре свега – количина од 30 милијарди кубних метара гаса годишње. Рок будућег уговора је 30 година. Одређени су рокови за изградњу гасовода. Они су апсолутно исти као за „источну маршруту“. Рок за увођење гасовода у експлоатацију после ступања уговора на снагу је од 4 до 6 година. Дефинисане су и временске границе за повећање обима испоруке до 30 милијарди кубних метара – до 6 година.

Алексеј Милер је такође саопштио да гасовод „Алтај“ постаје приоритет у руско-кинеској гасној сарадњи. Притом, имајући у виду повећање испоруке гаса у оквиру новог пројекта, обим извоза руског гаса Кини може премашити текуће испоруке Европи. Износ уговора се не наводи. Зна се само да треба да буде закључен идуће године. Уговор који су „Газпром“ и CNPC потписали у мају о испоруци гаса „источном маршрутом“ износи 400 милијарди долара. Гасовод „Снага Сибира“ назван је „пројектом века“. Његова изградња је почела у септембру.

Претпостављало се да ће за његову изградњу „Газпром“ од Кине узети аванс од 25 милијарди долара. Међутим, Алексеј Милер је 9. новембра у Пекингу истакао да руска страна више не разматра могућност узимања аванса. По његовим речима, „Газпром“ може самостално да финансира овај пројекат.

Међутим, „Роснефт“ и CNPC су истог дана у Пекингу потписали оквирни споразум о купопродаји 10 процената активе Ванкорског налазишта нафте и кондензованог гаса. Износ уговора се не наводи. Стручњаци претпостављају да актива може вредети до 15 милијарди долара.

Исти пакет је „Роснефт“ предложио индијским компанијама, али оне још увек нису донеле коначну одлуку. Посматрачи су истакли брзину којом су „Роснефт“ и CNPC потписали овај документ. Ванкор је ресурсна база нафтовода на релацији Источни Сибир – Тихи океан. Она је већ освојена, а на самом пројекту се ради. Нафта ће кроз цеви кренути за Кину, а такође се танкерима извози из луке Козмино на Далеком истоку у земље Пацифичког обруча. Купивши активу Ванкорског налазишта Кина ће сад очигледно имати приоритет и моћи ће да рачуна на повећање танкерског увоза нафте из Источног Сибира.

Сарадња Русије и Кине у вези с гасом повећава се у ситуацији кад САД и ЕУ покушавају да смање испоруку руског гаса Источној и Западној Европи. У вези с тим стручњаци истичу да док Запад решава своје политичке задатке везане за самостални став Москве о Украјини, његово место на руском енергетском тржишту заузима Кина. Први јачи сигнал Русије и Кине Западу представљао је гасовод „Снага Сибира“, за који су преговори пре тога трајали преко 10 година.

Било је планирано да се уговор о извозу преко „Алтаја“ потпише још 2011. године, али је пре „Снаге Сибира“ био замрзнут. Потписавши оквирни меморандум о „Алтају“ Кина је практично узела руски гас од Европљана, пошто је ресурсна база „западне маршруте“ – иста она која се користи за испоруке Европи.