Наука 2020: Вектор ка Истоку

25-11-2014 08:56:26 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Русија се ка Истоку не окреће само у смислу економске, већ и научне сарадње. У развоју науке до 2020. године „овај вектор није само усмерен, већ може постати већи по модулу,“ изјавио је за „Глас Русије“ председник РАН Владимир Фортов набројавши главне „играче“ на овом пољу.

- То је Кина, активно се ради с Јужном Корејом. Мање с Јапаном. Тамо чешће бивају позвани наши поједини научници, иако се ради и с конкретним фирмама, као што је Самсунг, на пречишћавању издувних гасова, јер је њихова еколошка ситуација сложена, и друго...

Са стручњацима из азијског региона научници РФ намеравају да сарађују у најразличитијим областима – од космоса до пољопривреде, саопштио је потпредседник РАН, шеф Института за космичка истраживања Лав Зељони:

- Планиран је сусрет с председником Академије наука Вијетнама. Планирано је разматрање свих могућих линија сарадње, укључујући области пољопривреде и медицине. Желимо да предложимо истраживање у физици јоносфере.

Научни мејнстрим РФ су космос и енергетика. Влада треба да одобри Федерални космички програм 2016-2025, који је саставио Роскосмос. У њему се, по речима Лава Зељоног, између осталог ради о програму ExoMars с планираним лансирањем космичких апарата 2016-17. и 2018-20. године. Важну компоненту ће такође представљати проучавање Месеца, можда заједничко с Европском космичком агенцијом:

- На Месецу нам предстоји решавање многих занимљивих задатака – и физичких, и научних, чак и филозофских. Зато што намеравамо да истражујемо области у којима се може сачувати материја коју на Месец донесу комете, у којој се могу садржати органски елементи. Односно, можемо да добијемо кључне информације о пореклу живота у нашем Сунчевом систему.

Задаци енергетичара су подједнако амбициозни. Енергетска стратегија Русије до 2035. године усмерена је на прелазак од сировинске варијанте развоја економије ка ресурсно-иновационом. Акценат је стављен на комплекс нафте и гаса, који има низ предности: најмоћнију минерално-сировинску базу на свету, модерну инфраструктуру, висококвалификоване кадрове, а што је главно, даје максимално брзу исплативост уложених финансијских средстава.

Јелена Ковачић,