Годишњица Евромајдана: пут ка распаду Украјине
У интервјуу „Гласу Русије“, о прошлогодишњим догађајима говори пољски публициста, историчар и експерт за Украјину Богдан Пијентка:
- Негативно оцењујем то што се десило 21. новембра 2013. године, као и догађаје који су уследили. То је било, у суштини, једна од тзв. „обојених револуција“. Она је била иницирана, пре свега од стране САД, како би Украјину увукла у сферу собствених интереса, у зону утицаја Запада. То је признао и Хенри Кисинџер. О томе је говорио и чешки председник Вацлав Клаус, који је прорекао да је Евромајдан – пут ка распаду Украјине.
За мене је жалосно што је у тим догађајима био искоришћен потенцијал радикалног украјинског национализма, са идеологијом Бандере. Он је увек невидљиво присуствовао на западу Украјине, али је након распада СССР 1991. године, када је Украјина постала независна држава, испливао на политичку сцену. 21. новембра 2013. године он је већ легално и отворено наступио као самостална политичка снага.
Пољске власти нису само активно подржавале Евромајдан, оне су дружељубиво прихватиле препород радикалног украјинског национализма, реанимацију идеје Бандере. То је нечувено.
Како оцењујете хуманитарну катастрофу у Донбасу?
- То што се дешава на југоистоку Украјине последица је догађаја од 21. новембра 2013. године. А онда се десио фебруар 2014. године када је у Украјини дошло до државног преврата. Подсетимо се речи Вацлава Клауса о путу ка распаду Украјине. Наравно, хуманитарна катастрофа у Донбасу изазива у мени бол и ужас. Али то што се догађа, долази од Евромајдана у Кијеву, од развоја догађаја из фебруара 2014. године. А већ када је Кијев донео одлуку да руски језик престаје да буде државни паралелно са украјинским, наравно, становништво које говори руским језиком у Донбасу није хтело да подржи ту иновацију. Напомињем, војну операцију у Донбасу су отпочеле званичне власти у Кијеву.
Ви сте у једном од својих чланака написали да је уместо Фестивала руске песме у Пољској почео да бесни Фестивал русофобије, а да се уместо Године Русије у Пољској, одржава Година Украјине, зар не?
- Да у томе видим неку специфичност нашег политичког живота. У Пољској постоји моћан украјински лоби. То није само Савез Украјинаца Пољске, где су посебно јаки радикални националисти са осетним утицајем на пољске медије - и на званичне и на најјачу опозициону партију. Спектар утицаја украјинског лобија у нашим медијима је веома широк.
Када сте били у Украјини?
- Био сам тамо недуго до „наранџасте револуције“ 2014. године. После ми се није ишло тамо, јер ми је било непријатно да гледам прекрасни Лавов, и уопште западну Украјину, где су, као печурке после кише, ницали све грандиознији споменици Степану Бандери и његовим присталицама, између осталих, и Роману Шухевичу. На жалост, Пољска је активно утицала на препород покрета бандероваца.
Пољаци нису заборавили ужасе Волињског покоља, када је на западу Украјине од руку националиста погинуло на хиљаде Пољака?
- Не, наравно, ту трагедију памте потомци жртава тих страшних догађаја! Али садашње пољске структуре власти и представници главне опозиционе партије Пољске флертују са потомцима оних који су извели Волињски покољ. То је непоштовање сећања на његове жртве.
Саме пољске власти позвале су у нашу земљу Олега Тјагнибока. У нашим медијима су без престанка ишли његови интервјуи, иако се погледи лидера партије „Слобода“ поклапају са идејама радикалног украјинског национализма. Ако се сетимо историје, јасно је: оштра антипољска позиција, суровост бандероваца према Пољацима била је чак и већа, него код самих носилаца идеја хитлеризма.
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
