Не ради се о цеви, већ о гасу

25-11-2014 10:22:04 | | Глас Русије, фото: AP/Petr David Josek/ vostok.rs |


Европска комисија решила је да издвоји прву траншу дотација у висини од 4,6 милиона евра за почетак изградње гасовода између Словачке и Пољске. Надаље се планира да се настави дати гасовод у јужном правцу и споји са мађарским системом за транспорт гаса. Претпоставља се да ће дати тространи цевовод прорадити у пуном обиму 2020. године. ЕУ је издвојила средства у оквиру европског програма CEF.

Разуме се, сам по себи развој инфраструктуре за транспорт гаса је добра ствар, мада и скупа. У датом случају реч је о формирању интегрисане регионалне гасне магистрале од обале Балтика до гранциа Словачке и Мађарске са Украјином, што ће омогућити да се изврши оперативно пребацивање гаса у меридионалном правцу. То је чисто техничка страна ствари, и она не изазива посебне сумње. Сумње почињу када се поведе разговор о финансијској страни, исплативости, и што је најважније политичкој страни пројекта.

Према подацима саме Европске комисије, опремање само словачке деонице гасовода ће коштати најмање 140 милиона евра. То је оо 30 пута више од средстава која је сада издвојила Европска комисија. Брисел признаје да прву траншу Словачка треба још да подели са Пољском, а самих средстава је довољно само за извођење првобитних пројектно-инжењерских радова. Издвајање наредних транши се планира, али ми добро знамо какво је сада непредвидиво буџетско-финансијско „време“ у ЕУ. Није случајно што је почетак непосредних грађевинских радова на пољско-словачкој маршрути одложен чак за 2018. годину. А постоје још и велики трошкови на мађарској деоници.

Ради чега је Бриселу и заинтересованим земљама Централне и Источне Европе потребно управо сада да презентују тако скуп пројекат? Европска комисија не крије геополитичке разлоге и поново размишља у категоријама чувених енергетских ратова са Русијом. Реч је о покушају да се диверзификују гасни токови како би се смањила зависност земаља Централне и Источне Европе од Русије и како би им се помогло да у случају потребе ванредно и значајно увећају реверсне токове гаса у Украјину.

Истина, једн аод учесница актуелног пројекта, Мађарска, у септембру текуће године обуставила је реверсне испоруке гаса у Украјину на неодређено време из разлога све веће унутрашње потрошње. Остају Пољска и Словачка – али колико ће бити довољне њихове могућности за снабдевање Украјине гасом, не зна вероватно ни Варшава, ни Брисел.

Али што је најважније, преко цеви која треба да помогне земљама Централне и Источне Европе и Украјини да се ослободе Русије, кренуће управо руски гас. Са Мађарском је све јасно: 75% природног гаса који се троши у земљи (и 80% нафте) тамо стижу из Русије и руски Гаспром је спреман и даље да снабдева и чак да увећава дате испоруке у оквиру билатералних договора између Москве и Будимпеште. Јер пројекат изградње гасовода Јужни ток и даље се реализује, и после његовог активирања руски гас може да стиже директно и у Северну, и у Западну, и у Јужну Европу, подвукао је у разговору за Росију севодња шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:

- Коначно Украјина ће у потпуности бити искључена из ситема транзита руског гаса. Већ је изграђен и пуштен у рад гасовод Северни ток који нам је омогућио да увећамо испоруке у Западну Европу, заобилазећи Украјину. Сада се ради о томе да се Украјина уклони као транзитер руског гаса у земље које леже на Истоку и Југу ЕУ.

Словачка се такође труди да размишља у категоријама диверзификације. У изјави националног оператера гасоводног система – компаније Еустрим – то је названо тежњом да се препише европска гасна историја, узимајући у обзир поуке руско-украјинске кризе из јануара 2009. године и да се ревидирају правци гасних токова. Компанија сматра да ће будућу цев моћи да испуњава како руски, тако и норвешки или неки други гас.

Ипак динамика европског гасног тржишта сведочи о томе да ни на норвешки, ни на неки други гас Централне и Источне Европе не треба посебно рачунати. Према резултатима 2013. године испоруке у Европу смањили су сви основни испоручиоци гаса: Катар за 29,7%, Нигерија за 38%, Алжир за 19%, Велика Британија за преко 6%, а поменута Норвешка скоро за 5%. И само руски Гаспром је фиксирао прираштај испорука у Европу за 16,3%.

Ево одговора на питање који гас ће углавном пунити пољско-словачко-мађарски цевовод који се пројектује. Јер као што се зна, не ради се о цевоводу, већ о гасу.

Петар Искендеров,