Quo vadis, Европо?
Интернет-портал о животу ЕУ ЕурАктив, објавио је да прави хештег Команда Јункера: првих сто дана, под којим ће се пратити деловање Европске комисије Жана-Клода Јункера током почетног периода њене делатности. Као што се зна, званично је комисија приступила испуњењу својих обавеза 1. новембра 2014. године.
Истина, судећи по првим корацима европске владе, за сада је рано говорити о неким успесима у решавању економских, социјалних и интеграционих проблема. Реалне бриге које брину европане, очигледно се истискују коњуктурним политичким интересима.
Значи, прави почетак рада 28 комесара се још није десио. Према саопштењима медија, ове недеље у Стразбуру посланици Европског парламента треба да одрже дебате о захтеву групе својих колега да се Европској комисији изгласа неповерење. Повод је било скандал који је избио ових дана око незаконитих манипулација Жана-Клода Јункера у време када је био министар финансија и шеф владе Луксембурга и склопио тобоже са великим концернима тајне договоре ради избегавања уплате пореза.
Основну групу аутора захтева чинили су представници евроскептика. Како сматрају експерти, шансе за реализацију вотума неповерења његови иницијатори немају, пошто је Јункер био кандидат две највеће фракције – конзервативаца и социјал-демократа. Али у датом случају важно је, каже шеф фракције Европске народне странке Манфред Вебер, то што аутори захтева о неповерењу Европској комисији иступају не толико против главне структуре извршне власти ЕУ као такве, колико против ЕУ у целини.
Како показује бурни јуриш евроскептика који су прошли у парламент, и посланике и комесаре очекују тешке политичке дебате са противницима европског пројекта као таквог. А копља око њега се укрштају у последње време све жешће. Говорећи пред народним изабраницима Европе уочи званичног почетка рада комисије, Жан-Клод Јункер је објавио: Грађани не губе веру, екстремисти са десне и леве стране гоне нас у стопу, наши конкуренти су у офазниви. Дошло је време да се улије нови живот европском пројекту.
Тешко да ће неко бити против ове тезе. Само обриси новог живота разним политичарима делују различито. Аустријски лист Ди Прес цитирао је ових дана бившег канцелара Аустрије социјал-демократу Франца Враницког и његове рече изречене у Бечу поводом 20-годишњице одлуке парламента о ступању Аустрије у ЕУ. Одавши дужно поштовање европском пројекту као јединственом пројекту мира, Враницки је окарактерисао ЕУ као Европу концерна. Од 2008. године, рекао је он, ЕУ води бескрајну борбу против криза, које, ипак, никуда не нестају. Дешава се непрекидна санација буџета, што у пракси значи губитак социјалне безбедности грађана.
Истих дана врло категорично се изразио за смену курса ЕУ на порталу ЕурАктив руководилац одељења за економију и статистику Бечког Бечке коморе рада и предавач престоничког универзитета Маркус Мартербауер. Према његовим речима, окоштале норме, које су показале своју економску и социјалну неадекватност, треба да уступе место прагматичној политици, чији важни приоритети су борба против масовне незапослености, смањење социјалне једнакости и обуздавање хипертрофираног финансијског система.
Али да ли је Јункеров тим у стању да осигура нови курс ЕУ, ако лидери земаља-чланица сада имају сасвим друге приоритете? Може ли се назвати ЕУ достојоном титуле „пројекат мира“ и Нобелове награде за мир, узимајући у обзир њено одбијање да заједно са САД, Украјином и Канадом подржи у УН руски нацрт резолуције о осуди нацизма? У ингорисању интереса људи, између осталог у Украјини, главни проблем ЕУ види шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов:
Основне партије на прво место истичу пароле које човека претварају у монету са поткусуривање. Обичан човек нестаје из видокруга великих, традиционалних партија и појављује се у новим покретима – нажалост, често националистичког, радикалног усмерења. Формално међународно право у Европи потпуно је затворило човека, између осталог грађане Украјине. Запад не жели да види у Украјини проблеме обичних грађана.
Говорећи ових дана о бесперспективности антируског курса ЕУ, доајен немачке спољне политике, бивши министар иностраних послова Немачке Ханс-Дитрих Геншер приметио је: Санкције личе на степениште – тамо такође постоје степенице. Али једном се степениште завршава. И тада се појављује питање: шта даље? Спуштати се или скочити?
Тако да питање куда иде Европа за сада остаје отворено.
Олег Севергин,
