Јужни ток нема алтернативу
Управа Гаспрома изјављује да без обзира на све већи отпор од стране САД и Европске комисије, реализација руског пројекта изградње гасовода Јужни ток изводи се у „планираном режиму“.
Тренутно основни припремни радови се воде на делу цевовода који пролази кроз акваторијум Црног мора. А већ наредне године започиње изградња деонице преко територије Мађарске.
Радови на пројекту Јужни ток се настављају и сам гасовод ће бити изграђен према плану – потврдило је руководство руске компаније Гаспром. Према сведочењу шефа департмана компаније за рад са органима власти Руске Федерације Владимира Маркова, изградња Јужног тока реализује се сваки дан по плану.
Да подсетимо да реализација пројекта Јужни ток планира његово пуштање у рад пуним капацитетом од 63 милијарде кубних метара гаса годишње 2018. године. То је отприлике трећина обима гаса који Русија испуручује својим европским партнерима данас. 2013. године дате испоруке природног гаса у Европу су износиле 162,7 милијарди кубних метара. Према речима председника управе Гаспрома Алексеја Милера, то је максимална вредност у читавој историји руске и совјетске гасне индустрије. Већ данас удео Гаспрома на европском тржишту износи више од 30% у потрошњи гаса и 64% у гасном увозу. Другим речима, руска компанија је европски испоручилац број један. Ради поређења – гасни пројекат ЕУ Набуко који предвиђа испоруке у Европу мимо Русије био је планиран за 26-32 милијарде кубних метара гаса годишње – тачније два пута мање него што може да да Јужни ток.
Ипак иницијаторима пројекта Набуко није пошло за руком да осигурају чак такве потенцијалне обиме. Током 2012-13. године из пројекта доследно је иступила мађарска компанија MOL, немачки енергетски концерн RWE, као и међународни конзорцијум за разраду азарбејџанског гасног налазишта Шах-Дениз. А у јуну 2013. године аустријска гасна компанија OMV Gas GmbH, која је била на челу конозрцијума за изградњу Набука, званично је објавила да је пројекат анулиран.
Неуспех пројекта Набуко само је још једном доказао неопходност сарадње са Русијом. Набуко неће изградити. После десет година колебања, посебно у контексту ситуације у Украјини, ми смо приморани да делујемо. То је неопходност, – тако кратко и јасно изразио се државни секретар владе Мађарске за питања енергетике Андраш Арадски. Ми ћемо реализовати овај пројекат, пошто смо уверени да ће он значајно увећати безбедности испорука гаса у Централну Европу, и затим ми сматрамо да је Јужни ток пројекат од европског интереса, - потврдио је министар иностраних послова Мађарске Петар Сијарто.
Претрпевши неуспех у економској конкуренцији са Русијом, руководство ЕУ решило је да по сваку цену блокира реализацију пројеката својих успешнијих конкурената. Рачуна се на то да се европске земље учеснице Јужног тока натерају да одустану од поштовања међувладних споразума са Русијом, позивајући се на ставове Трећег енергетског пакета ЕУ. Дати пакет предвиђа поделу бизниса продаје и транспорта гаса. Ипак његови ставови су били разрађени 2009. године, тачније већ после склапања међувладиних споразума о Јужном току. Значи, реч је о покушају ревидирања једне од кључних међународно-правних норми како би се угодило „енергетским ратовима“ – истакао је у разговору за Росију севодња шеф руског Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов:
- Европска комисија фактички захтева да европске земље ретроактивно промене међувладине споразуме и да их доведу у склад са Трећим енергетским пакетом ЕУ. Са правне тачке гледишта то значи одустајање од става о томе да закон нема обратну снагу.
ЕУ не збуњује ни то што је један од кључних учесника пројекта Јужни ток Србија – земља која није чланица ЕУ. Од ње такође захтевају да замрзне учешће у пројекту Јужни ток на основу статуса званичног кандидата за ступање у ЕУ који је пружен Београду. Међутим, ни у каквим документима ЕУ за ступање у организацију нису прописани ставови на основу којих се може натерати суверена држава да одустане од раније склопљених споразума са трећим земљама. О економској сврсисходности овакве политике не треба ни говорити. Блокирајући реализацију пројекта Јужни ток, Европска комисија фактички предлаже грађанима ЕУ да и даље остају таоци транзита гаса преко Украјине – са њеним политичким хаосом, финансијским проблемима и фактички грађанским ратом. Брисел се очигледно одлучио за принципијални став и у основи тог принципа лежи брига о политичким интересима саме европске бирократије – подвукао је у разговору за Росију севодња директор енергетског правца руског Института енергетике и финансија Алексеј Громов:
- Ако ЕУ попусти Русији у том питању, фактички она ће потписати да Трећи енергетски пакет и законодавство ЕУ нису значајни за земље чланице ове организације у случају да оне имају склопљене билатералне споразуме са трећим земљама.
Одлучити се на нешто слично значи да би ЕУ признао Русију за равноправног партнера у области енергетике. Невиђена раскош за руководство ЕУ у условима притиска од стране земаља САД. То признају чак и у европским престоницама. Тако премијер Мађарске Виктор Орбан отворено изјављује да Вашингтон врши притисак на његову земљу због сарадње са Русијом по питањима енергетике, плашећи се зближавања Москве и Будимпеште. Брисел послушно наставља курс поткопавања сопствене енергетске безбедности како би угодио геополитичким прорачунима и шпекулацијама.
Петар Искендеров,
