Време за европску армију?
Сазрело је време за европску армију – такав наслов је дао немачки недељник "Ди Цајт" коментару који се појавио ових дана на његовим страницама. Војници Немачке и Француске жале се на проблеме са наоружањем, пише недељник. И у целини оружане снаге Европе налазе се у запуштеном стању. Пред ликом исламске опасноти и украјинске кризе ситуација треба да се промени набоље.
Питања јачања војне самосталности ЕУ све до формирања сопствене армије периодично се износе на разматрање у јавности европских земаља. Дискусије су по правилу праћене позивима на увећање удела партнера из ЕУ или НАТО-а, што је у суштини једно исто, у јачању одбрамбене способности Европе. Између осталог, у оквиру заједничке политике одбране и безбедности, одређене Лисабонским споразумом, Брисел предузима и сасвим конкретне кораке.
Тако још 1999. године у Хелсинкију је била донета одлука да се формирају европске снаге за брзо реаговање са 60 000 људи. Али то није пошло за руком. 2004. године била је утврђена концепција такозваних борбених група ЕУ – више мобилих јединица формираних по принципу батаљона, тачније са 1500 људи у свакој. Њихово постављање не би требало да траје више од 15 дана, бојева примена – 30, а узимајући у обзир ротацију – 120 дана. Истина, до сада ове групе ни једном нису биле постављене и искориштене. За сада учешће ЕУ у регулисању конфликата органичава се упућивањем војних и полицијских мисија у кризе регионе.
Ипак последњих дана дискусије поводом сопствене одбрамбене политике Европе стичу драматични тон. Европљани су дужни да се коначно са свом озбиљношћу, однесу према формирању европске армије, позива "Ди Цајт". Превише дуго смо се удубљивали у финесе поделе функција са НАТО-ом или „паметне одбране“. Ако Европа жели да остане озбиљан фактор политике међународне безбедности, она треба коначно да приступи заједничком планирању и заједничким дејствима.
На заседању Војног комитета ЕУ, одржаном недавно у Бриселу, његов представник Патрик де Русје је изјавио да је изградња војне структуре ЕУ пришла стадијуму када је неопходно одредити њену стратешку улогу. А учесници састанка министара одбране ЕУ ових дана у Бриселу подвукли су хитну неопходност повећања одговорности ЕУ и земаља чланица уније за безбедност на међународном нивоу, посебно на простору европског суседства. У документу који су усвојили набројан је велики списак мера које треба предузети за постизање постављених циљева.
Тешко да треба нагађати шта се подразумева под простором суседства. Одговор је дао ових дана старији атлантски партнер из НАТО-а. Како су саопштиле новинске агенције, САД планирају да увећају број тенкова и оклопних транспортера у Европи у саставу НАТО снага у оквиру маневара Атлантска одлучност. Према речима команданта копнених снага САД у Европи генерал-потпоручника Бена Хоџеса, после маневара он намерава да остави сву технику у земљама Истичне Европе. То, рекао је генерал, треба да дода сигурност оним савезницима који се налазе најближе „извору опасности“, како се он изразио.
Занимљиво је нешто друго. У контексту изјава генерала који се осећа господарем ситуације у Европи, тешко је замислити некакву самосталну армију ЕУ. Скептички се односи према томе познати војни експерт, главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко:
- ЕУ одавно изражава жељу да изводи војне операције, али сасвим је очигледно да Европа није у стању да то ради самостално. Галвни иницијатор и донатор у оквиру НАТО-а је увек САД. А војно-техничке могућности Европе у поређењу са америчким су ограничене.
Према подацима Евопске одбрамбене агенције EDA, 2012. године заједнички број војника у земљама ЕУ износио је 1,45 милиона људи. У принципу од њих је било борбено способно 450 000, а реално нешто више од 100 000. Искуство учешћа у конкретним операцијама имало је мање од 50 000 војника. Толико о бројности будуће „евроармије“. Што се тиче технике, према подацима немачког министарства одбране, од 89 ловаца Торнадо, спремно је само 36, од 109 ловаца Eurofighter – само 8, од 56 транспортних авиона Transall може да лети само 21, од 67 транспортних хеликоптера – 7. И тако даље. Није боља ситуација ни у оружаним снагама Француске. У том контексту канцелар Немачке Ангела Меркел је изјавила ових дана да наставља антируске санкције, које ударају такође по економији ЕУ и Немачке.
Без коментара.
Олег Севергин,
