САД кардинално мењају своју стратегију у Авганистану

30-11-2014 02:13:00 | | Глас Русије, фото: AP/Dario Lopez-Mills/ vostok.rs |


Почевши од следеће године снаге САД у Авганистану неће спроводити акције против „талибана“, једноставно зато што су они чланови „Талибана“. Ову нову и прилично неочекивану за све концепцију Вашингтона у авганистанском проблему недавно је на брифингу за новинаре потврдио званични представник Беле куће Џош Ернест.

Бела кућа овом својом изјавом практично легализује покрет „Талибан“, у сваком случају – за себе, и самим тим најављује да кардинално мења не само стратегију, већ и саму концепцију о успостављању стабилности у Авганистану. САД практично дају талибанима „зелено светло“ за долазак на власт са својим виђењем уређења Авганистана, са својом филозофијом и схватањем ислама и уређења света уопште. То су и без тога акутни проблеми као што су права жена и њихово место у друштву или право обичног муслимана да гледа одбојкашку утакмицу не подвргавајући се ризику да га убије талибан-самоубица.

Има и других момената у овој одлуци. Тачније, како ће се према њој односити суседи Авганистана на које Кабул за време владавине новог председника рачуна приликом решавања својих унутрашњих и регионалних проблема.

По мишљењу једног од водећих руских стручњака за проблеме Централне Азије Аџара Куртова, одлука Беле куће да одустане од спровођења борбених операција против талибана може само да забрине непосредне северне суседе Авганистана:

- По подацима специјалних служби свих република у Централној Азији, у њиховим зонама које се граниче с Авганистаном, окупљају се значајни одреди бораца који могу поставити себи за циљ упад на територију Туркменистана, Узбекистана, Таџикистана и Киргистана. И ако се сетимо почетка и средине 90-их година и релативно недавних догађаја у Андижану из 2005. године, такви сценарији више не изгледају као нешто нереално.

По речима стручњака, има многобројних сведочанстава о томе да овакви планови постоје. Сами терористи су више пута изражавали намеру да успоставе исламски поредак на територији бивших република СССР у Централној Азији и Казахстану. Зато, уверен је експерт, одрицање Сједињених Држава од одлуке да војним путем спречавају делатност радикалних исламистичких групација, укључујући талибане, неће наићи на разумевање код руководства ових република из Централе Азије.

Истина, постоји Пакистан за који одлука Беле куће да престане да врши притисак на талибане може бити велики поклон. Исламбад у перспективи може добити прилику за коришћење додатних полуга притиска на Кабул преко талибана. Међутим, по мишљењу специјалисте за Пакистан Петра Топичканова, овде има својих „али“:

- Тешко је рећи да ли је оваква одлука Беле куће поклон за Исламбад или није. Ако дијалог између званичног Кабула и авганистанских талибана поприми стабилан карактер, то очигледно неће бити поклон за Пакистан. У Исламбаду има много људи који су убеђени у то да талибани сматрају да нешто дугују Пакистану, али то је, како показује историја, само илузија. Довољно је сетити се како су се талибани 90-их година, кад су контролисали велики део Авганистана, осећали довољно снаге и самосталности и престали да воде рачуна о интересима Пакистана. Зато су наде које је Исламбад гајио кад су талибани у питању, у решавању пограничних проблема с Кабулом и „Дурандовом линијом“ у целини, биле потпуно покопане.

Али, шта је Белу кућу навело на овакав корак? Наводно постоји тајна директива Барака Обаме о повећању америчког контигнента који остаје у Авганистану 2015. године и о његовом учествовању у свим операцијама, које ће обављати авганистанске снаге. Ако је за веровати авганистанским медијима, Ашраф Гани је укинуо сва ограничења за спровођење борбених операција од стране националних снага безбедности уз директну подршку снага САД, НАТО и ISAF. Зар би се нови председник Авганистана који је послушан Сједињеним Државама, усудио на тако смео корак не добивши унапред сагласност Пентагона?

Сасвим је могуће да ову одлуку диктира постојање ресурса за обављање борбених операција којима ће Вашингтон располагати идуће године. Ситуација у вези с Бараком Обамом не само да не искључује, већ управо претпоставља такав сценарио.

Истина, тешко да ће нова концепција САД о увођењу реда у Авганистану притом постати убедљивија. Сасвим је могуће да је ова концепција изнуђена мера. И ако је то тачно, талибани осетивши слабост САД могу не само да се окрену од дијалога са званичном влашћу, већ и да пооштре своје захтеве према њој.

Петар Гончанов,