Пиво са укусом велике Албаније
До сада је светска јавност имала прилику да се увери како изгледа великоалбански пројекат посматрајући на небу дрон на коме је била прикачена црна застава са обрисима те замишљене државне творевине, а затим је слушајући позив албанског премијера да се призна Косово имала прилику и да чује како изгледа пут ка њеном стварању.
Међутим, убудуће свако ко попије гутљај Пећког пива може да се увери и у то какав укус има велика Албанија, као на пример представници европске мисије Еулекс и других међународних организација на Косову, када након напорног посла сврате на чашу хмељног напитка.
Дакле, ради се о томе да се крајње опасне претензије на територију доброг дела Балкана од сада буквално могу осетити и на непцима, с обзиром да су флаше познатог Пећког пива у новом редизајнираном облику добиле на својим етикетама списак многих градова из Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке који су обухваћени поменутим великоалбанским пројектом, а сви они су, да не буде никакве дилеме око сврхе њиховог набрајања, стављени у позадину албанског грба и заставе.
Тиме је јасно стављено на знање свим пивопијама да им се велика Албаније не привиђа у алкохолној измаглици, него да су Приштина, Призрен, а такође и Бујановац, Прешево, Улцињ и Скопље заиста укључени у идеју будућег великог прекрајања Балкана. И мада је србски министар трговине Расим Љајић тим поводом згрожено рекао да је у питању кршење правила о слободној трговини, због чега ће тражити од ЦЕФТЕ да интервенише, односно да се њеним залагањем пиво са политичком поруком повуче са тржишта, некако је мало вероватно да ће заиста уследити таква очекивана жустра реакција, ако већ није уследила ни одговарајућа осуда политизовања спорта, када је недавно летилица на даљинско управљање носила по београдском небу заставу са исцртаним границама те исте државне творевине у најави.
Исто тако, делује прилично наивно и његова најава жалбе и очекивање да ће уродити плодом обраћање Европској комисији, ако се узме у обзир досадашња попустљивост Брисела према свим облицима косовског сепаратизма и уопште према великоалбанском сентименту, а та попустљивост се огледа у недостатку правовремених осуђујућих реакција или барем саопштења. Али наравно, ваљало би прво сачекати да се заиста искристалише одговор ЦЕФТЕ и Европске комисије у вези скандалозног политизовања трговине, па да се напослетку донесу коначни закључци.
Међутим, уколико права реакција и овог пута изостане, баш као и у случају дрона изнад спортског терена усред Београда, онда ће то по свој прилици значити да и ова провокација ужива нечију прећутну подршку са Запада, те да се Пећко пиво са укусом велике Албаније, на пример добро слаже са виршлама из америчког хот-дога или другим специјалитетима са неког сличног поднебља. У сваком случају, ко год убудуће на светској политичкој сцени каже да је пројекат велике Албаније само србска уобразиља и обична фантазија, моћи ће од сада да се сасвим конкретно увери да он у неком облику већ реално постоји, и да чак има свој укус, а он је прилично горак, као и свако пиво.
Ратко Паић,
