Јапан треба да покаже позитиван однос према Русији
Премијер Јапана Синђо Абе у разговору са градоначелником Немура Синзукеом Хасегавом потврдио је своју намеру да реши територијално питање са Русијом.
Решићу проблем северних територија и склопити мировни споразум. Као политичар, као премијер, ја желим то да постигнем по сваку цену, рекао је Синђо Абе.
Познати руски оријенталиста, бивши амбасадор у Јапану, сада водећи сарадник Института за САД и Канаду Александар Панов прокоментарисао је ту изјаву за Росију севодња:
- То је предизборна изјава, у њој нема ништа конкретно. Када је Абе тек дошао на власт, он је о томе такође говорио. А сада је одговарао на питање градоначелника Немура. Шта је још могао на то да каже? Да је то његов задатак и мисија. Путин такође, када се састајао са Абеом, говорио је да се он залаже за то да се настави трагање за решењем проблема. Али сада је лопта ја јапанској страни терена. Они треба да покажу позитиван однос према Русији. Тада ће моћи да се учини некакав корак унапред. Али говорити о тражењу конкретне варијанте решења проблема управо сада, када Јапан учествује у санкцијама и критикује Русију, потпуно је немогуће. Сада није та атмосфера када је могуће договарати се.
Говорећи о принципу „нерешеног резултата“ о којем је говорио раније председник Путин и који је изазвао интересовање јапанске престонице у решавању проблема Јужних Курила, Панов је истакао да нико није откривао садржај тог термина. Зато, сматра експерт, он може да се тумачи било како, што сви и чине. Како ја схватам, „нерешени резултат“ значи тражење компромиса, истакао је он.
Оригинално схватање компромиса у територијалном спору са Русијом понудио је млади јапански научник из Кијота Ивао Осаки:
- Мада је хладни рат завршен, јапанска спољна политика се није уопште променила. И сада јапанске дипломате и политичари размишљају само у категоријама хладног рата. Они делују само у токовима америчке политике. При томе за Јапанце је важно да схвате да очување територијалних проблема не одговара јапанским националним интересима. Ради решавања територијалних проблема са суседима, између осталог са Русијом, Јапанцима је потребно да промене своју перцепцију историје. Као што се зна, Јапан је потписао мировни споразум у Сан-Франциску, по њему Јапан је одустао од свих Курила. Али затим јапански лидери, почев од министра Јошиде Сигеруа, почели су да говоре да су Хабомаи, Шикотан, Кунашир и Итуруп исконска јапанска територија. А после јачања јапанско-америчког војно-покитичког савеза 1960. године, територијални спор са Русијом је постао фактички предмет политичке митологије.
Могуће да је политички мит потребан такође и како би нација збијала редове, али понекада из таквих митова избијају ратови. Мит о северним територијама рођен у Јапану је постао дипломатски проблем, који је изазвао негативну реакцију прво СССР, затим Русије. 2009. године парламент Јапана је званичним законом прогласио припадност северних територија Русији незаконитим, и то је такође изазвало бурно негодовање руских политичара и дипломата. Управо тада је тадашњи председник Дмитриј Медведев посетио Кунашир, тачније акције Русије су биле одговор на акције Јапана. Али Јапан, полазећи од сопствених представа и убеђења, почео је да прекорева Русију, што је створило још веће проблеме у односима.
Ивао Осаки сматра: Јапанци треба да признају чињеницу да је Јапан биомилитаристичка земља и да је учествовала у другом светском рату у истој коалицији са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом. Они такође треба да признају и то да је Јапан претрпео пораз у рату. То не значи потпуно одрицање оног пута који је Јапан прешао после рата, каже Осаки. Јапанци су се из све снаге трудили и после рата учинили Јапан просперитетном земљом. То је њихов капитал. Сада, када је дошло време да се размисли о томе како да се он искористи, Јапан не треба да се свађа са Русијом, Јужном Корејом, Кином, чувајући пријатељске односе само са САД. Треба заједно са Русијом, Јужном Корејом, Северном Корејом, Кином, острвом Тајван и истим тим САД да гради економску заједницу, регионалну заједницу, да развија политичку и економску сарадњу у Азији. Али ради тога Јапан треба да измени свој начин размишљања.
Андреј Иванов,
