ЕУ-САД: споразум несложних
Тема преговора који се сада воде између ЕУ и САД о Трансатлантском трговинско-инвестиционом партнерству – TTIP, а једноставније о зони слободне трговине, подсећају са тачке гледишта пажње јавности према њој, извесно таласасто кретање. Последњих дана ова тема поново је избила на једно од првих места европских медија.
Повод је био реферат који је припремио амерички Институт за глобални развој и животну средину на Универзитету Тафтса у држави Масачусетс. Према речима неких коментатора то је прво право независно истраживање последица предстојећег споразума о TTIP.
Како се већ саопштавало, о намери да се формира зона слободне трговине између САД и јединствене Европе први је проговорио домаћин Беле куће Барак Обамау традиционалном обраћању конгресу у фебруару прошле године. Први састанак европске и америчке делегације одржан је у јулу у Вашингтону, а у октобру ове гдоине исто тамо, у главном граду САД, протекла је већ седма рунда преговора. Треба приметити да како се кретао процес припреме споразума о TTIP, растао је и талас протеста против датог документа, који је захватио престонице многих земаља ЕУ.
Што се тиче Европске комисије којој су народни изабраници Европе поверили мандат за вођење преговора, она је сликала и наставља да слика радосне перспективе које ће отворити европљанима будућа зона слободне трговине. Према речима немачког листа Зидојче цајтунг, Брисел представља својим грађанима споразуме у припреми као невиђену благодат. Коначно ће се појавити нова радна места! Економија ће напредовати! Благостање такође! – узвикује лист. Најчешће, како подвлачи ово и друга издања, чује се цифра од 545 евра. Управо таквом сумом, по обећању Европске комисије, може годишње да попуни свој новчаник четворочлана породица. А економија ЕУ у целини, уверава Брисел, напредоваће за 120 милијарди евра годишње.
Комисија, према медијима, гради своје прорачуне на независној, како она изјављује, прогнози, коју је извео Лондонски центар за економска и политичка истраживања CEPR. Ипак, како примећује у једном од својих коментара немачки Deutsche Wirtschafts Nachrichten, једини клијент овог центра, као и наручилац радова јесте сама комисија. Ако се говори о независном истраживању, по убеђењу издања, њиме може да се сматра поменути извештај који су припремили експерти америчког Универзитета Тафтса. Према закључку научника, прави губитник од ступања споразума о TTIP на снагу буће управо ЕУ.
Цифре које наводе експерти универзитета не остављају европљанима ни најмање илузије поводом осликаних перспектива. Према ауторима реферата, до 2025. године Европа ће се лишити скоро 600 000 радних места, колико је било изгубљено за 2010. и 2011. кризну годину. Конкретно у Немачкој број оних који су остали без посла ће достићи 134 000 људи, у Француској 130 000, у земљама Северне Европе – 223 000. У Немачкој, која је земља рекордер по обиму извоза, размере извоза робе ће се смањити за 1,14%. Обим извоза Француске, чија економија је и тако прикочила свој развој, смањиће се за 1,9%, а у државама Северне Европе – чак за 2,07%. Резултат ће бити умањење националног бруто производа у Немачкој за 0,29%, у Француској за 0,48%, у земљама севера Европе за 0,5%.
Што се тиче обећаног попуњења породичног новчаника, и овде прогнозе научника из Масачусетса не дају повод за оптимизам. У Немачкој просечни годишњи приход породице ће пасти за 3402 евра, у Француској за 5518, у земљама Северне Европе за 4848 евра. Зато амерички партнер, тврде аутори реферата, биће на несумњивом добитку. Сви прогнозирани показатељи у САД биће са знаком плус. Обим извоза ће тамо скочити за 1,02%, националног бруто производа за 0,36%, појавиће се 784000 нових радних места, годишњи приход породице ће скочити за 699 евра. Резултат реферата је несумњив: цена коју ће платити Европа за потписивање оваквог споразума биће гигантска. Ипак, како сматра шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов, споразум ће највероватније бити склопљен:
- Према макроекономским показатељима то је битан плус и за САД и за Европу. За Русију, између осталог, то може да се претвори у минус, пошто може да се очекује извесно преусмеравање робних токова са континента у Северну Америку. Уз то треба додати и постојеће санкције које у одређеним правцима могу да буду дугорочне.
Обичне европске грађане макроеконмски разлози најмање брину. Излазећи на демонстрације они траже очување радних места, бригу власти о њиховом здрављу, које може да пострада од најезде америчких генетски модификованих производа на локална тржишта. Али данас, иронише Deutsche Wirtschafts Nachrichten, хладни прорачун политичких елита ЕУ састоји се у следећем: док људи схвате какав је договор потписан, ми ћемо бити на заслуженом одмору. Пореза за наше пензије и до тада ће бити довољно.
Олег Севергин,
