Јужни ток или политика: како загрејати Европу?

27-11-2014 02:57:01 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


„Јужни ток“ ће повећати енергетску безбедност средње и источне Европе- закључак је који се могао чути после сусрета министара иностраних дела Русије и Мађарске. Како је изјавио Сергеј Лавров, Москва и Будимпшета су потврдили своје обавезе у смислу изградње гасовода.

Шеф Министарства инсотраних дела Русије се нада да ће у Европи почети да схватају разумевање важности овог пројекта.

Украјинска криза је још једном подвукла енергетску рањивост Европе. Кијев претходних година није био поуздан транзитер, а већ после оружаног преврата, сасвим је отворено почео да уцењује Брисел. Москва предлаже најбржи и најједноставнији излаз: „Јужни ток“ како би се заобишла Украјина. Али под притиском САД и обећања Вашингтона о токовима гаса из шкриљаца којим ће бити заливена Европа, европски службеници иду из крајности у крајност. На пример, градиће гасовод „Јужни гасни коридор“ за испоруке азербејџанског плавог горива. Али, Азербејџан не може да испоручи чак половину оних обима, које испоручује РУсија, сматра заменик генералног директора Фонда нациолне енергетске безбедности Алексеј Гривач:

Тај се систем гасовода зове Транс- Анатолијски гасовод, који иде кроз Турску ка граници са Грчком. А други- Транс-Јадрански гасовод. Њихови ресурси- то је шест милијарди кубних метара за Турску и десет милијарди кубних метара за Европу. Стога је ресурсна база под питањем. Здрави смисао би се морао показати. „Јужни ток“ не тражи никаква улагања од стране Европе и чини испоруке руског гаса апсолутно безбедним.

За решавање овог проблема, Брисел мора да одреди да ли је за њега битно: политика или економија. Сва досадашња решења су била крајње политизирана. Они који се баве доношењем одлука, већ одавно добијају плаво гориво путем руског „Северног тока“, говори заменик директора Института међунадродних односа РАН Алексеј Кузњецов:

- Унутар ЕУ се боре две табора- један је русофобски, и има своју логику. Да се снизи зависност од Русије на било који начин. И наравно, по тој логици без обзира на било какве политичке ризике или економске, градити алтернативне маршруте је у реду. Те државе које могу реално да остану без гаса у случају неких проблема са Украјином, постају рационалнији. Али, нажалост, у ЕУ огромна количина политичара популиста граде одређене митске шеме.

И нада Сергеја Лаврова, да ће економска целисходност победити у европским умовима, није без основа, уверена је доценткиња катедре примењене политикологије финансијског универзитета Владе Русије Евгенија Војко:

- Значајан део не само европске елите, већ и бизниса увучена је у изградњу овог пројекта. Видимо то не само на примеру реализације бугарског дела. На нивоу европских елита има жеља да се само питање реши у самој Бугарској што је могуће брже. Постоји одређено интересовање, наравно и у самој Италији- кључном партнеру Русије у овом пројекту. Постоји интерес и у Аустрији, Грчкој, у Србији- односно код оних држава које су на овај или онај начин на овој маршрути и рачунају да ће добити одређене дивиденде од транзита руског гаса преко своје територије.

Без обзира на сва политичка ометања, решавање „гасног питања“ стоји пред Европом. Чекати некакву брзу стабилизацију у Украјини не би требало: Кијев нема новца за гас, а економски рај се не предвиђа у неком наредном периоду. Немачки министар економије Зигмар Габриел је позвао европске чиновнике да уклоне све препреке на путу изградње „Јужног тока“. То је та велика снага природе: са првим мразевима, јавио се читав нз трезвених политичара у Европи.

Игор Силецки,