Да ли Европска унија даје Ирану аванс?

25-11-2014 03:24:02 | | Глас Русије, фото: REUTERS/Leonhard Foeger/ vostok.rs |


Савет Европског савеза је за пола године продужио мировање санкција према Ирану због напретка који је постигнут на преговорима о иранском нуклеарном програму у Бечу. Како ће се то одразити на став Ирана у новом преговарачком процесу?

Прича о санкцијама према Ирану је дуга. Почетак процеса увођења антииранских санкција је утемељио тадашњи председник САД Џими Картер, који је одмах после победе исламске револуције објавио увођење санкционих мера према Техерану. Првобитни узрок је било киднаповање америчких дипломата у Техерану. Од тада је рок важења председничког указа продужаван сваке године.

Картеров указ, чије важење Вашингтон продужава из године у годину ограничава трговину и финансијске операције, економску делатност физичких лица, која бораве на иранској територији, сарадњу између Американаца и Иранаца, као и односе с фирмама трећих земаља које сарађују с Ираном. Страним фирмама је забрањено да учествују у реекспорту америчке робе за Иран – или ће бити лишене приступа тржишту САД.

Други озбиљан пакет санкција САД према Ирану представљао је закон Д’Аматоа из 1996. године, који је појачао притисак на стране компаније које улажу инвестиције од преко 20 милиона долара у току једне године. Као главни узрок за примену ограничења према Ирану тада се наводила помоћ терористичим организацијама.

Појава иранског нуклеарног проблема је по мишљењу стручњака иницирала нови талас санкција. Прво је Савет безбедности УН у току 2006-10. године усвојио 4 резолуције са списком мера санкција према ИРИ. Затим су, 2012. године увођење једностраних санкција објавиле Европска унија, САД и неке друге земље. Узрок је представљало кршење принципа Уговора о неширењу нуклеарног оружја (УННО) од стране Техерана.

Најновији портфељ санкција, који обухвата антииранске мере у области банкарске делатности, послове с нафтом и осигурање бродова нанео је највећу штету иранској економији и приморао је руководство Ирана да пристане на озбиљан и продуктиван дијалог са својим опонентима које представља „шесторка“ међународних посредника (РФ, КНР, САД, Британија, Француска и СРН).

Судбоносне промене су наступиле кад је 24. новембра 2013. године потписан Женевски споразум – План о заједничким активностима – документ који указује пут ка коначном решавању иранског нуклеарног проблема.

У току две године две стране – Иран и „шесторка“ су, по мишљењу стручњака, учиниле много корака једна другој у сусрет. Због успеха у преговорима САД су практично од пролећа 2014. године почеле да гледају кроз прсте на кршење антииранских санкција од стране других земаља. А у току лета су саме САД привремено укинуле забрану за куповину нафтних и хемијсих производа од Ирана. Американцима је поново дозвољено да испоручују Ирану резервне делове за поправљање авиона цивилне авијације земље, између осталог, да обављају послове с компанијом Iran Air, као и да извозе неке друге врсте индустријских производа. Забрана се још увек односи на поједине компаније, које су уврштене на црни списак америчког министарства финансија.

ЕУ је такође обуставила деловање „својих“ санкција. „Замрзавање“ антииранских санкција од стране САД и ЕУ је дефинисано 24. новембра ове године – од датума кад је планирано закључивање коначног свеобухватног споразума о иранском нуклеарном програму, којим се искључује могућност производње нуклеарног оружја у ИРИ.

Нажалост, уговор се није појавио у наведеном року. Али, како је изјавио заменик министра иностраних послова РФ Сергеј Рјабков,Питања која остају до те мере очигледна и јасна да веома рачунамо на то да ће најављени продужетак заиста бити последњи. Наравно, биће потребно улагање значајних напора за усаглашавање техничких прилога, али мислим да ће главни документ ускоро бити у доброј мери готов.

Оптимизам западних опонената Ирана у погледу сигурности закључивања свеобухватног споразума 2015. године био је разлог за то да Савет ЕУ усвоји законодавни акт о продужавању режима „замрзавања“ санкција на 7 месеци, односно до 1. јула 2015. године. До овог рока по заједничком договору треба да буде потписан, по речима Рјабкова, главни документ, и ново продужавање преговора није предвиђено.

Обустављање деловања санкција ЕУ према Ирану се, између осталог, тиче банкарских операција с ИРИ, инвестирања у иранску индустрију нафтних и хемијских деривата, осигурања иранских танкера за нафту и трговине драгим камењем и металима с Техераном.

Ове године, кад су санкције ублажене, Иран је успео да повећа извоз нафте од најлошијих показатеља из 2013. године од 700 хиљада барела за дан на преко 2,4 милиона барела. То је иранској државној благајни, по различитим подацима, донело од 30 до 50 милијарди долара, што је у извесној мери оживело иранску економију која стагнира под теретом санкција.

Зато је Европска унија дала Ирану аванс с очигледним циљем да подстакне Техеран на одлучније деловање у правцу постизања компромиса у последњој фази преговора.

Сад је простор за политичко маневрисање Ирана смањен. Противници свих договора и компромиса с Техераном у САД и Израелу нестрпљиво очекују 1. јул 2015. године. Уколико преговори и тада буду доживели неуспех, моћи ће с „гомилом“ компромитујућег материјала о ИРИ и доказима о праведности својих дејстава да се обруше на Иран с новим оштрим санкцијама или чак страшнијим методама силе.

Иран и „шесторка“ преговарача треба да учине нешто како се снови противника договора не би остварили и како би Исламска Република, сачувавши „мирни атом“, али без санкција, постала пуноправан члан светске политичке и економске заједнице.

Владимир Сажин,