Путовање Србије у Европу или виц о човеку који је хтео да живи сто година

27-12-2014 12:00:01 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Као што можете поживети сто година само ако се одрекнете свих ствари због којих бисте хтели да живите сто година, тако изгледа и Србија може да уђе у Европску унију само ако одустане од свега што ју је тамо привлачило.

Зато би било сврсисходно да се за тренутак присетимо најчешће помињаних користи које би наводно проистекле из евроинтеграције, а такође и да погледамо какве су могућности да се оне заиста и остваре, барем у светлу најновијих догађаја.

Дакле, како се својевремено могло чути из Канцеларије за придруживање Европској унији, на првом месту међу најзначајнијим ефектима чланства у ЕУ је била помињана слобода кретања роба, што је тада било објашњено речима да то значи да грађани Србије своје производе могу да продају на целом тржишту Уније, при чему је поменута могућност да рецимо узгајивачи паприке из Лесковца извозе своје производе широм Старог континента.

И мада србска паприка баш и није преплавила европско тржиште, већ сада је очигледно да ће се десити нешто сасвим супротно, јер како смо сазнали ових дана из „Вечерњих новости“, србски сељак и млекарска индустрија у Србији ће пасти на колена пред налетом европске бујице млека, с обзиром да се у Европској унији од 1. јануара 2015. укидају квоте за његову производњу. То конкретно значи да ће у европским земљама које много више субвенционишу своју пољопривреду него Србија, доћи до великог увећања производње и понуде, а домаћи произвођачи млека то отворено називају својим правим именом и дословно говоре да ће „од јануара сигурно бити катастрофа“ јер ће нас преплавити европско млеко, док је председница Асоцијације произвођача млека била још песимистичнија када је казала да производње млека у Србији „вероватно више неће ни бити“, те додала да „већ сад имамо велики проблем са производима из Европске уније, јер абнормално улазе у Србију“, те да по њеним речима „ми немамо никакве шансе, нарочито када причамо о некој конкуренцији са ЕУ“.

Осим тога, да превелика очекивања од слободне продаје србских производа на западном тржишту, која је помињана буквално на првом месту међу користима од прикључења Европској унији, баш и немају утемељење у реалном животу, показали су и свежи подаци из извештаја Организације за економску сарадњу и развој, у коме се констатује да се привреда еврозоне приближава „мртвој тачки“, што ће по оценама стручњака значити за Србију још мањи извоз у Европску унију и још мање инвестиција са те стране света. Међутим, оно што је занимљиво, то је да се наспрам песимизма у погледу жалосног стања европске економије која може угрозити и читаву светску привреду, а не само привреду Србије, као зрно оптимизма поставља интензивирана сарадња са Истоком.

Тако је на пример и шефица сектора за економске односе са иностранством у Привредној комори Србије изјавила недавно за Курир да се можемо надати да се негативни тренд из Уније неће одразити на Србију управо због све већег окретања Русији, односно земљама Евроазијског савеза, Кини и другим земљама. И у свему томе не би било ништа необично да на европском путу Србије не отпадају главни разлози због којих је уопште и кренула на то путовање. Другим речима, србска евроинтеграција све више подсећа на виц у коме човек пита лекара да ли ће живети сто година с обзиром да уопште не пије вино, не једе масну храну и не љуби жене, на шта га лекар упита – а зашто ви онда желите да живите сто година?

Ратко Паић,