Резултати културне године
2014. година је у Русији била проглашена Годином културе. Она је стартовала са великим „пакетом намера“. Несумњива достигнућа године били су многобројни билатерални и међународни културни пројекти, као и бурна „културна изградња“ унутар Русије. Ипак то што су многи културни посленици очекивали као главни резултат – усвајање Закона о култури у Руској Федерацији, није се десило.
Позитивне емоције Година културе је поклонила, пре свега, љубитељима позоришта и музике. У Русији је отворено на десетине нових и реконструисаних сцена – између осталог обновљено је легендарно Велико драмско позориште у Петербургу и појавила се нова зграда Московске филхармоније. Од сада постоји и посебна виртуална концертна сала, која је повезала у јединствени културни простор 25 региона. Она омогућава да се директно прате класични концерти из најпрестижнијих престоничких сала. Ове године је обновљен и федерални центар гостовања. Посебна тема су гостовања на Криму, пошто становници Крима више од 20 година нису видели руске стваралачке колективе. Истакли су се и филмски посленици – филмови снимљени уз подршку Министарства културе добили су преко 30 награда на међународним филмским фестивалима, укључујући Кански и Венецијански. Руски поклоници музеја такође имају повод за радост – у Царском Селу отворен је Музеј Првог светског рата, у Калињинграду је изграђен први павиљон Музеја Светског мора, настављена је и пракса музејских размена, између осталог са земљама које данас заузимају непријатељски став према Русији. Тим поводом министар културе Владимир Медински је приметио, резимирајући резултате 2014. године:
- Култура је најбољи парламентарац. И без обзира на неке тешкоће у међународној ситуацији ове године, све обавезе које смо имали реализовали смо и чак и више него што је било планирано. Ми смо интензивирали контакте са оним државама које заузимају одмерен став, веома озбиљно сарађујемо са Србијом. Без обзира на било какве санкције, имамо гостовања у САД у којима учествују наша водећа позоришта – Бољшој, Михајловски театар, и они буквално сламају лед. Тачније овакав тријумф одавно није постојао.
Сада се чини да постоје све претпоставке за то да се усвоји нови руски закон о култури, јер да се ради по закону који важи од 1992. године и који без обзира на поправке, никако не одговара савременим постребама, не може се. Али Година културе је нажалост заврешена. Остало је да се надамо да ће руско законодавство у сфери културе имати више среже у Години књижевности, која у Русији започиње 2015.
Олга Бугрова,
