Од љубави до мржње. Зашто Вашингтон криви мађарског премијера?
САД покушавају да увуку Европу у „хладни рат“ са Русијом- мишљења је премијер Мађарске Виктор Орбан. Према његовим речима, Будимпешта није дужна да учествује у овоме- јер по читаву земљу ово може лоше да се заврши.
Заиста, уплитање у послове других држава- то је најпре прерогатив САД. Само Вашингтон може себи да дозволи себи да диктира услове свима, и мале европске државе ту нису изузетак. Мађарска ризикује да пређе из другарског табора у табор пријатеља Беле куће. Кривица за ово лежи на премијеру, који на запрепашћење Вашингтона има своје мишљење, а амерички сан је окарактерисао као тежњу ка хегемонији.
Ово није први овакав наступ Викотра Орбана, који се није допао спољнополитичким партнерима Мађарске. Овакав говор је изазвао реакције и међу његовим мађарским саборцима. Тада је премијер предложио да се Мађарима који живе у другим државама омогући статус двојног држављанства, ту је мислио и на оне Мађаре који живе у Украјини. У Кијеву, наравно, ово није изазвало позитивне реакције, па су у Будимпретши пожурили са изјавом да премијер ништа лоше није мислио.
Ипак, овим поводом је реаговао Орбанов пољски колега Доналд Туск, који је практично муњевито одреаговао и изразио солидарност са Кијевом, оптуживши свог мађарског колегу за то што су „његове речи биле изговорене на погрешном месту и у погрешно време“.
Став Орбана није оставио равнодушним ни САД. Сенатор Џон Макејн га је назаво „неофашистичким диктатором“. Мађарског премијера је ово „исувише уравнотежено“ понашање према Русији политички коштало, јер су против чиновника, а под плаштом борбе против корупције, увели санкције и забранили улазак на територију САД.
Али Виктор Орбан, чини се, живи по принципу „Вашингтон ми је друг, али ми је истина дража“ и наставља да говори о важности „Јужног тока“ и да критикује политику европских и америчких партнера.
Делује да је престижно пријатељство са САД постало веома тешко за Европљане, па је све теже ћутати. Зато се ту и тамо могу чути и јасно изражене сумње о изабраном курсу. И одмах стиже наплата- или у виду санкција или у виду јавног прозивања. Али, у последње време, скоро да је постала част наћи се на „црном списку“, јер делује да је то сада показатељ здраве памети и независног мишљења.
Марија Баљабина,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
