Политичка кухиња Европе: спор за место поред шпорета

09-01-2015 12:00:14 | | Глас Русије, фото: REUTERS/Larry Downing/ vostok.rs |


Међу земљама домаћицама заједничке европске политичке кухиње ових дана је букнула права свађа. Али не само због узајамних прекоревања ко је одговорнији за запуштено стање кухињског посуђа, у датом случају сопствене економије и финансија. Иза скандала, како сматрају неки, стоји борба за привилеговано место поред шпорета.

Другим речима, за право да се одређује коме, када и са каквим зачинима скувати политичко јело. Љутина овог зачина треба да зависи од строгости санкција против Русије. А улога дегустатора припада главном атланском партнеру.

Заћутите, госпошо Меркел! Ове речи су последњих дана обишле странице скоро свих немачких листова. И написао их је на Твитеру на немачком језику француски левичар Жан-Лук Меланшон. Уз то он је додао, такође на немачком: Француска је слободна земља. А на француском је написао: Бавите се боље проблемима својих сиромашних и уништеном инфраструктуром. Меланшонова реплика је била одговор на критику коју је немачки канцелар Ангела Меркел упутила Француској у интервјуу немачком листу Велт ам Зонтаг. У њему је Меркел позвала лидере Фрнацуске и Италије да уложе веће напоре у спровођењу економских реформи.

Европска комисија јасно је ставила до знања, прметила је госпођа канцелар, да мере предузете у датом погледу нису довољне. Меркел се изразила за подршку додатног рока који је дала Европска комисија Паризу и Риму ради довођења својих буџета у склад са критеријумима успостављеним у ЕУ. То је, чинило би се, главна замерка коју је један сусед из јединствене Европе упутио другом, што је изазвало буру негодовања. Како је саопштио на пример немачки пословни лист Deutsche Wirtschafts Nachrichten, француски и италијански политичари су прешли на Меркел у отворени напад. Не представљају њихове земље сада највећи проблем за зону евра, изјавили су они, већ сама Немачка. Између осталог, међу становницима Немачке, према њиховим речима, висок је проценат људи старијег животног доба, што води ка смањењу инвестиција.

Како је изјавио министар финансија Француске Мишел Сапен, његова земља спроводи економске реформе не зато да освоји наклоност појединог шефа владе. Она спроводи реформе у интересима сопствене државе. А Немачка има доста унутрашњих проблема, на пример потребну реконструкцију аутопутева или ниски наталитет. Што се тиче последњег, за 20 година, приметио је Сапен, Француска може да избије напред по броју становника.

Недоумицу због критике Меркел изразио је и италијански државни секретар за питања Европе Сандро Гоци. Према његовим речима, САД и Међународни монетарни фонд су одобрили кораке које је предузела влада Матеа Ренција. Ангели Меркел било би боље да се позабави решавањем сопствнених проблема, на пример, тражењем нових извора за инвестиције у економију. Немачки Ди Велт је саопштио ових дана позивајући се на француски радио Еуроп 1 да 10. децембра министар економије Француске Емануел Макрон намерава да представи програм реформи. Тако да, према речима сарадника министарства, критика Меркел је стигла у недоба. И уопште, говорили су они у приватним разговорима, њима је досадило стално да слушају изразе Немачка је незадовољна, Немачка захтева. Треба приметити да је превише нервозна реакција Француза и Италијана на критику од стране Ангеле Меркел уследила у контексту оштријих изјава госпође канцелара на рачун руског руководства. Тако оштро да је то већ постало предмет нагађања политиколога – шта се дешава са шефом немачког кабинета? У штампи су се појавили наслови попут: Меркел жели рат са Русијом? А немачко Интернет-издање Све је сујета поставља питање: Који се ђаво уселио у Меркел? Јер њен ратоборни жар и русофобија већ не може рационално да се објасни.

Узроци су дубљи, сматра потпредседник Академије за геополитичке проблеме Владимир Анохин:

- Немачка сада игра улогу својеврсног надзорника у Европи, заузимајући отворену проамеричку позицију. Она сама пати од санкција и узвратних санкција Русији. А Француска и Италија су пострадале још више – то је и прича око Мистрала и губитак Јужног тока. Одатле не само историјски, већ и економски корени несимпатија према Немачкој. Сматрам да је ЕУ напукла, при томе пукотина је кренула преко главних земаља континента. Мислим да је у Европи на помолу обзиљна политичка криза. Ми ћемо издржати, а шта ће они да раде?

Питање експерта треба преусмерити очигледно политичким лидерима јединствене Европе.

Олег Севергин,