Амерички сан о гасу из шкриљаца

09-01-2015 12:00:02 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/Beyond Coal and Gas/cc-by-sa |


Економија САД наставља да се надувава. После краха тржишта некретнина и интернет-бизниса почетком 2000-их, на реду се нашао нови амерички сан: револуција гаса из шкриљаца. Врхунац експлоатације може бити достигнут већ наредних година. Даље, када привремена еуфорија прође, мораће да се увећава увоз.

А бушилица су поставили већ прилично много, рачунајући вероватно да ће снабдевати не само себе, већ и читав свет. И сада је њихов избор мали – или да буше без профита и чак себи на штету или да производња стоји. Решили су да раде, како би бар платили људима плату. Ради тога треба узимати кредите, који, по свему судећи, просто неће имати од чега да се врате. Али када су већ изградили и обећали рај из шкриљаца, морало је да се буши. Очигледно да то не може дуго да траје, климава пирамида пре или касније ће се срушити.

За сада реп опет управља псом и планови за освајање енергетског тржишта стичу све узбудљивије обрте. Барак Обама, ослањајући се на оптимистичне оцене Управе енергетског информисања, пре неколико година је обећао стабилну експлоатацију за сто година унапред. Истина, у тим прорачунима он није узео у обзир да је обим који се експлоатише три пута мањи од укупних резерви. Али вера у светлу будућност револуције из шкриљаца живи до данас. Обими експлоатације расту, трошкови се смањују. А снижавање цене нафте само ће користити америчкој економији – јер тако Американци могу да уштеде на бензину и да потроше за дан на нешто још. А САД изненада су се претвориле од великог увозника у великог произвођача.

Истина, појављују се трезвеније процене ситуације. Неки екcперти већ признају да су пожурили када су обећали шкриљачну револуцију. Недавна истраживања показала су да резерви има мал те не два пута мање од очекиваних. А наставак експлоатације на потребном нивоу коштаће огромне паре – о профиту нема чак ни говора.

Али општи став Вашингтона по том питању се за сада не мења – у могући крај шкриљачне револуције тамо не верују. Једноставно зато што то не може да буде. Исто као што и Enron, који је фактички контролисао читаво тржиште, није требало да банкротира. А систем хопотекарног кредитирања био је тако уходан да није требало да провоцира светску кризу.

Не ображајући пажњу на своје озбиљне пропусте, Американци настављају да верују у своју изузетност и теже америчком сну. Овог пута да постану енергетски хегемон. Али и овај сан није ништа друго до још један мехур од сапунице Made in USA…

Марија Иванова,