ММФ у Украјини: Где је новац, Арсениј?
ЕУ и ММФ желе да виде резултате реформи у Украјини већ за пола године. Према речима европских политичара, реч је не толико о ситуацији око безбедности, већ и о економији земље. У међувремену нови министарски кабинет у Кијеву је саставио „мапу пута“ реформи.
Мапа пута украјински реформи набраја промене које треба да дотакну скоро све сфере живота државе - од одбрмбене и социјалне, до фискалне политике и управљања државном својином. Постојала је нада да ће у њој бити прописана радикалнија дејства. Ипак на крају документ садржи само нереалне или тешко испуњиве планове. При томе без алузија на то како ови циљеви могу да се постигну.
Велики део реформи кабинет Арсенија Јацењука је планирао у пореској сфери. У првом кварталу наредне године планира се да се смањи број пореза са 22 до 9, путем измена пореског законика. Из списка ће бити уклонене неефикасне ставке, као што је такса за развој виноградарства. Али у погледу задржаних плаћања предвиђене су измене које могу да нивелишу ефекат либерализације, сматра професор катедре за међународне финансије МГИМО Валентин Катасонов.
- Напоре може да сведе на нулу то што се сужава пореска база – како физички, тако и међу правним лицима. Довољно је скренути пажњу на то на шта указују исте те украјинске власти: пад унутрашњег бруто производа се оцењује на 7,5%. То узимајући у обзир Новоросију, али она фактички испада из економског промета. Говорећи о порезима, хтели бисмо да скренемо пажњу на врло парадоксалну ситуацију у Украјини. Са једне стране тамо се води грађански рат, са друге, у крајњој линији, до јесени многа предузећа Донбаса су насављала да плаћају порезе у заједничку благајну Украјине. Данас ће Новоросија престати да буде извор пореза. Тачније, пореска база у Украјини брзо се смањује.
До 1. октобра 2015. године, према нацрту закона, украјински порески обвезници треба да поднесу извештај о зарађеном, између осталог о зарађеном незаконитим путем. Мада, добровољаце који кажу шта су и како зарадили нико није ослободио кривичне одговорности. У декларацији може да се не указује извор прихода, али после тога мораже да се открију своји извори правосудним органима.
Још једна тачка је приватизација. Према плану, од 1500 хиљада предузећа већ до средине 2015. године у државном власништву треба да остане свега 300. С једне стране предузећа у приватним рукама треба да раде ефикасније, а буџет ће добити додатне приходе од продаје. Али приватизација не иде увек у корист. Предузећа могу да се поделе у две групе. Прва су пропали комплекси са старом опремом. Али друга група предузећа је лаком комад који су могли да расподеле још пре Мајдана. И ту први на реду могу да буду европски и амерички инвеститори и шпекуланти.
Тим Међународног монетарног фонда оценио је резултате рада владе Арсенија Јацењука. И назвао их неутешним – Украјина није испунила многе реформе које је препоручио фонд. Ипак, за сада Кијеву полази за руком да налази оне који желе да поделе финансије са њим. Тако ће наредних дана бити потписан кредитни споразум између Украјине и Европске инвестиционе банке у вредности од 200 милиона евра. Изјављено је да ће новац бити усмерен на обнову инфраструктуре Донбаса. Али у томе је загонетка. Јер најосетније је инфраструктура пострадала у регионима који се до сада налазе под контролом устаника. Како ће их обнављати Кијев? У суштини ради тога треба настављати бојева дејства и ослободити територију од њих, и затим обновити инфраструктуру. Али тада, значи, реч је о наставку рата. Па и 200 милиона евра је микроскопска сума, јер у Донбасу су уништени читави градови.
Евроинтеграција Украјине већ кошта Запад прилично. Апетит Кијева је неуморан, а где одлази новац, не зна нико. Јер Украјина је већ добијала уплате за делимичну отплату дугова, за реформе, за развој демократије. И ове убедљиве суме су нестале у бескрајним украјинским степама. Тако да и ММФ у својим односима са Кијевом постаје опрезнији.
Игор Силецки,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
