Нафта као геополитичко оружје масовног уништења

09-01-2015 12:51:55 | | Глас Русије, фото: rostec.ru/ vostok.rs |


Цена нафте поново је достигла историјски минимум. Према мишљењу низа аналитичара, цене су пале ниже него што то захтевају тржишни принципи. Ипак за такво стање ствари постоје у најмању руку два разлога.

Говори водећи експерт Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Рустам Танакајев.

- Нажалост, овде постоје фактори којима је сложено управљати споља. Први од њих је Исламска држава која избацује на светско тржиште нафту по врло ниским ценама. Терористи продају нафту за оружје и муницију. Истина, затим нафта пролази неколико руку, како би сакрила трагове шверца. Али ипак стиже на тржиште по цени испод 50 долара за барел. Други фактор је рат ценама Саудијске Арабије против америчке нафте из шкриљаца. Ови процеси одређују ниски ниво цена. Што се тиче Исламске државе, Американци очигледно зауставиће шверц нафте из региона које су заузели терористи. А Саудијци неће моћи дуго да држе цене на ниском нивоу. Треба очекивати да ће ускоро цене скочити. Тим пре што при ниској цени нафте расте потрошња нафте, што утиче на однос понуде и потражње.

Актуална ситуација директно утиче на такозване нафтне валуте, међу којима је руска рубља. Економије низа земаља у развоју, међу којима је Русија, Иран, Венецуела, Еквадор, Нигерија, Алжир – директно зависе од високих цена црног злата. Оне захтевају од монархија Персијског залива да смање експлоатацију. Али ове по свему судећи не намеравају да се повуку. У целини, они такође потпуно зависе од нафте. Али цена производње блискоисточне нафте налази се на нивоу од десет долара.

Према мишљењу већине руских експерата, нафта ће почети да се враћа на 80 долара врло брзо. Може се спорити о темпу тог процеса, али нафта у савременом свету не може да буде јефтина. Говори руководилац економског департмана Института за енергетику и финансије Марсел Салихов.

- Дугорочна тенденција је повећање цена. Једноставо полазећи од цене нових пројеката у мору и другим сложеним геоклиматским условима. Такви пројекти неће бити започети при цени од 70 долара за барел. А ако они не буду започети, онда нафте за економију у развоју неће бити довољно. И цена ће одмах скочити два пута. Експлоатација на ове процесе одмах реагује. Пре него што она буде обновљена, може да прође једно пет година. Недостатак производа увек се балансира његовом ценом.

Енергетско тржиште, као и сва друга тржишта, пролази циклусе. И на њих несумњиво утичу геополитички фактори. Сада политика диктира економски курс. Водећи фактори свесно иду против тржишта. Али ускоро ће их инстинкт преживљавања натерати да на прво место ставе фактор рационалности.

Сергеј Дуз,