Традиција и обичаји за зимске празнике у Русији
Са сигурношћу се може рећи да је главни празник у Русији Васкрс – управо њему припада прво место међу народно-верским празницима, док се Божић растворио у маси зимских славља, која се везују за зимску краткодневицу, или тачније – која долазе одмах после ње.
Наравно, 70 година званичног атеизма за време совјетске власти учинило је да Божићни празници постану световнији и да се кулминација пренесе на Нову годину. Тако је Божићна јелка постала новогодишња и деца поклоне добијају за Нову годину. Сам Божић је све ово време остајао чисто верски празник само у Цркви. Међутим, људи у наше време поново почињу да се сећају Божићних обичаја.
Ако се за основу узму народни обичаји, јасно је да Божићна славља потичу од врло древних паганских веровања везаних за равнодневицу, који су код многих народа постојали и након примања хришћанства. Узгред речено, Христово Рођење је почело да се прославља тек средином 4. века. Треба имати у виду, да су, иако је до тада хришћанство већ постало званична религија Римског царства, само 10% становника чинили хришћани. Постојало је мноштво култова богова сунца и светлости. Сви су волели празнике светлости. По јулијанском календару који је тада био у употреби, скоро сви су падали на 25. децембар. Део хришћана је такође учествовао у овим свечаностима. Јасно је да је требало окончати овако опасну конкуренцију. И то је учињено врло једноставно – на пиједестал бога сунца је узнет Христос. Стари богови су нестали: у њих људи већ одавно нису нарочито веровали, само су их трпели због омиљеног празника светлости. Али, празник је остао. Ето, тако је 25. децембар постао Рођење Исуса Христа.
Кад је хришћанство дошло у Русију (у другој половини 10. века) Божић је већ чврсто заузимао важно место у њему. И он није био туђ локалном становништву које је од памтивека прослављало период зимске краткодневице. А хришћански Божић се природно подударио с овом традицијом.
Празнику је увек претходио припремни период. Некада је то у православној Русији био пост с молитвама, бдењима и уздржањем. Требало је припремити своју душу за важан догађај – рођење Спаситеља. Период чекањатраје 40 дана (од 28. новембра до 6. јануара). Овде треба објаснити да Руска Православна Црква користи стари римски јулијански календар, који је цела Европа користила до 1582. године, пре него што је папа Григорије XIII увео нови календар који је добио назив – григоријански. Русија је по њему почела да живи после 1917. године (осим Цркве). Разлика између два календара износи 13 дана. Зато руски Божић пада на 7. јануар (25. децембар по јулијанском календару).
Период чекања је пост који захтева одрицање од меса, млечних намирница и јаја. Међутим, дозвољавају се риба и алкохол, због чега се пост не сматра строгим. Црква пост сматра обавезним, али не треба мислити да га сви поштују, као што је то било пре револуције 1917. године, кад се у већини продавница мрсне намирнице нису чак ни продавале. Због тога време поста у Русији све више почиње да личи на радосно ишчекивање, тим пре што у току њега долази до кулминације зимских руских празника – Нове године (1. јанура) с јелком Деда-Мразом, поклонима, обилним трпезама и весељем целе ноћи.
А они који црквено славе Божић, окупљају се за столом на Бадње вече – 6. јануара увече (што одговара 24. децембру по григоријанском календару). Приметићемо да се цео дан не сме јести док се не појави прва звезда, а ако је време облачно, онда док не падне мрак. На трпезу се износе сва посна јела међу којима је главно јело сочиво – каша на води, јер пост и даље траје. Права Божићна трпеза почиње следећег дана, кад се сви врате из цркве са службе. И сад је на столу, што се каже, права гозба: свињетина, гуска, риба, мноштво салата, пециво с месом, рибом, печуркама, купусом, као и штрудле с маком, слатким и маса других слаткиша.
Тако почиње весели зимски празник Покладе. Он траје још две недеље, све до Богојављења. Али о овом празнику ћемо говорити у нашем следећем тексту о зимској традицији.
Лариса Солдоченко,
