Угледне династије: Милиони за добротворну делатност

12-01-2015 10:02:25 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Vladimir Pesnya/ vostok.rs |


Почетком 19. века у Русији је почела да се формира трговинско-индустријска елита. У тој средини од детињства се васпитавао осећај дуга – неопходност да се да допринос животу државе, да се подстакне развој Русије. Један од начина реализације зарађених милиона постала је добротворна делатност.

Многи предузимачи тог времена су потицали из сељачких породица, и почињали су свој пут од ситне трговине. Без обзира на постепено нагомилавање капитала, њихова главна разлика била је висока моралност, а за главни дуг сматрали су доброчинство, каже старији научни сарадник Мосбироа Музеја Москве Лариса Скрипник:

- Московски предузимачи су посебна категорија људи. Тако је испало да су на своју делатност гледали као на неку мисију, а не просто као на извор богаћења. Сматрало се да им је бог дао на коришћење таленат, новац и да ће касније за то тражити одговор. Већина тих великих предузимача припадала је староверцима, људима дубоко религиозним, и одатле тако висок морални потенцијал, који су они собом носили.

Угледни трговци који су зарађивали милионе, предавали су за живота и завештали после смрти велика средства за добротворну делатност. Династија Хлудових, Рјабушинских, Карзинкиних и многи други дали су непроцењив допринос, наставља Лариса Скрипник:

- Ако се говори о Хлудовима, они су организовали уточиште за неизлечиво оболеле жене, бесплатне станове, занатлијске школе, дечију болницу. Ако се говори о Рјабушевским, они су такође отварали свакакве домове за сиромашне, давали су новац сиромашнима, новац за издржавање школских установа. Много се новца улагало у изградњу разних културних установа. Тако је на пример Гаврила Солодовњиков, човек који је био познат у Москви, коме су се подсмевали због његовог особењаштва, дао највећи допринос реконструкцији Московског конзерваторијума.

Солодовњиков је у животу био шкрт. Када су трговца питали коме је завештао своје милионе, Гаврила Гаврилович је одговарао: Ево, кад умрем, Москва ће чути ко је био Солодовњиков! И заиста, град је сазнао како је широке душе био тај човек. Он је завештао 20 милиона рубаља у добротворне сврхе. Фантастична цифра! Нама који смо преживели инфлацију и девалвацију, тешко је оценити у актуелном новцу, суму овог великодушног дара. А наследницима Солодовњиков је оставио свој посао и мање од милион рубаља...

Постоји изузетна чињеница: постојале су само две организације које су имале поверење трговаца-добротвора. То је Московско трговачко друштво и Московска друштвена самоуправа. Остављајући новац тим установама, трговци су знали да средства неће пропасти, већ да ће заиста стићи до људи којима су намењена.

Диана Горшечникова,