Исламизација Европе – реална опасности или игре прекоокеанских геополитичара?

02-01-2015 10:27:37 | | Глас Русије, фото: AP/Jens Meyer/ vostok.rs |


Последња декада године на измаку очигледно је показала, поред осталих проблема које преживљава савремена Европа, проблем даљег суживота европљана са муслиманским мигрантима који су преплавили њихове земље.

Размера проблема се испољила 22. децембра у старом немачком граду Дрездену који претендује на звање културне престонице Немачке. Први пут у читавој историји ЕУ у том граду су одржане демонстрације са 17 хиљада учесника против опасности од исламизације Европе.

Сличне демонстрације, мада и са мањим бројем учесника, истог дана су се одвијале у Берлину, Минхену, Ростоку, у Дизелдорфу и у другим градовима земље. А ако се сетимо антиисламских демонстрација које су се одржавале нешто пре тога, митинга и пикета у Француској, Шпанији, Белгији и другим европским државама, тенденција је очигледна: протест расте, јача, постаје радикалнији.

Лидер покрета "Патриотски европљани против исламизације Запада", који у Немачкој организује ова протестна иступања, Луц Бахман, у интервјуу за канал Евроњуз објаснио је свој став овако: Немачка није земља за имиграцију. Интеграција означава не само живети раме уз раме, већ живети на основу наших хришћанско-јудејских вредности, нашег Устава и наше немачке културе.

Звучи толерантно, мада и мирише на ксенофобију. Тим пре када чујеш да у акцијама покрета којим руководи Бахман, акивно учествују ултрадесничарске и неонацистичке организације.

Једном речи, о толеранцији... Тачније, о неуспеху политике толеранције према неконтролисаној мигранции у Европу из афро-азијских земаља... Котао у којем би се ови људски токови прекалили у европљане, као што се зна, не може да успе ни у Немачкој, ни у Француској, ни у другим државама Европе. Адаптира се и асимилира врло мали део миграната. Па и они спадају у прве таласе миграције. Они који су стизали у Европу још нису ни покушавали да у земљама које су их примиле покажу своју културну особеност, религиозну нетрпељивост, своје представе о исправном животу.

Сада је слика другачија. Чак у таквој хомогеној европској земљи као што је Пољска, где више од 95% становништва чине Пољаци, а бројност локалних Арапа, Босанаца и Турака не премашује више од 1%, према опасности од исламизације Европе односе се врло озбиљно. И то је у многоме везано за узнемиреност коју изазива крваво дивљање Исламске државе на Блиском Истоку, чији поглавари виде своју намену у уништавању свих оних који не исповедају ислам у оном облику како они схватају ову религију.

Међутим, постоји још један угао из којег читава слика делује потпуније. То је очигледна заинтересованост САД за то да њихови савезници – конкуренти у Европи, живе у бризи за будућност својих европских традиција и вредности. У страху пред спољном опасношћу која тобоже потиче од Русије. У страху од унутрашње опасности, која потиче од муслиманске дијаспоре која исламизује Европу. А спасити стару Европу, ко би могао да сумња, мисија је САД. Са свим могућностима које из тога проистичу, да се располаже Европом као америчком колонијом.

Разуме се, европска будућност не ограничава се мрачним избором: исламизација или тријумф радикалног национализма, који сваког дана и сваког трена рађа нацизам. Улога америчке колоније исто тако није ни издалека једино што преостаје. Треба само на нов начин оценити околни свет, имати у виду сопствене интересе и сарађивати са онима који их поштују.

Виктор Саматин,