Плахов: Кончаловски ће показати у Венецији један од својих најбољих филмова

26-08-2014 12:37:35 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Sergey Kuznecov/ vostok.rs |


Од 27. августа до 6. септембра у „граду на води“ биће одржан 71. венецијански фестивал. Међу филмовима представљеним у конкурсном програму ове године је филм руског режисера Андреја Кончаловског "Беле ноћи поштара Алексеје Трјапицина".

У свој филм који говори о животу људи у забитом селу, Кончаловски, у најбољим традицијама италијанског неореализма, укључио је много простих људи који немају никакве везе са глумачком професијом. На пример, за главну улогу уместо професионалног глумца редитељ је утврдио реалног поштара.

Своја очекивања уочи фестивала у интервјуу за Глас Русије изнео је познати филмски критичар Андреј Плахов.

Ове године венецијанска Мостра ће бити одржана већ 71. пут. Безобзира на то што јој зли језици наговештавају скору погибију, чињеница остаје чињеница – венецијански фестивал наставља свој рад до данас и до сада му полази за руком да зачуди захтевну публику. У чему је по сама тајна његове дуговечности?

- Венецијански фестивал је најстарија филмска смотра у свету. Он се појавио пре свих осталих. Истина, не у најбоље време – за време фашистичке управе у Италији. Ипак, он је одиграо огромну улогу у развоју културе кинематографије још пре рата. А после рата се претворио у један од великих фестивала света, настављајући да постоји паралелно са Канским и Берлинским фестивалом, којим данас конкурише. Било је у историји Венецијанског фестивала и падова и периода тако глубоке кризе да се он уопште није одржавао. Ипак фестивал је преживео. Заиста, много пута су га сахрањивали и настављају да га сахрањују. Ради тога постоје одређене основе – фестивал има много проблема, између осталог инфраструктурних. На пример, до сада никако не може да буде започета изградња нове фестивалске зграде. Ипак, Венецијански фестивал наставља да постоји, оставиши један од најпрестижнијих у свету. Програм ове године само потврђује да је то фестивал на који можете само да сањате да доспете – број режисерских и глумачких имена, нових и занимљивих филмова несумњиво привлачи праве љубитеље филма и у том смислу то је исправно место за љубитеље филма и за људе који се професионално баве кинематографијом.

Како оцењујете шансе руског филма, узимајући у обзир да управо у Венецији је започела каријера Кончаловског, управо на том фестивалу његови најранији радови су били награђивани? Да ли ће жири на Венецијанском филмском фестивалу схватити и достојно оценити причу о руској провинцији?

- Мене такође интересује ово питање, и ја одговарам на њега позитивно, претпостављајући да ће филм схватити и на прави начин оценити. Видео сам филм и мени се чини да је он пун врло многих врлина – и смислених, и чисто кинематографских, и визуалних. Главно је што је то филм 21. века. Он није понављање "Историје Асе Кљачине". Тавку паралелу данас повлаче многи, зато што се ово поређење намеће само по себи због назива филма, због методе – коришћење натуршчика, зато што се радња филма одвија у руском селу. Нека сличност наравно постоји, али није у томе суштина. Све једно то је нови филм, између осталог и за Андреја Кончаловског. Мени се чини да је он, пошто је већ у тим годинама када већина снима по инерцији, без правог надахнућа, успео да сними један од својих најбољих филмова. Наравно, тешко је рећи како ће га примити публика. Ипак ово је екзотика – Бело море, руска језера, север, живот људи који не личи на живот у Европи. Ту могу да буду две варијанте – или потпуно одушевљење, или несхватање. Тешко је бити пророк, али надам се да ће овај филм постићи успех. У њему Кончаловски размишља о судбини Русије, о томе како се она мења и истовремено не мења. Мени се чини да је ова тема врло актуелна данас. Ако публика има жељу, као и способности да проникне у такве споља статичне и лишене елемената привлачности, али врло дубоке кинематографске струткуре, филм ће бити схваћен и прихваћен. Врло је тешко нагађати да ли ће овај филм добити главну награду, али мени се чини да је његова пројекција ове у Венецији логична, узимајући у обзир да је Кончаловски заиста започео каријеру у Венецији, и његов филм Први учиштељ, снимљен на југу, у Киргизији, добио је на овом фестивалу једну од награда. После тога је и започела међународна каријера Андреја Кончаловског.

Нива Миракјан,