Балкански издавачи на Међународном сајму књига
Издавачи из 63 земље света поново су се окупили у Москви на 27. Међународном сајму књига, који се одржава у руској престоници током ове недеље. Међу њима су и представници Србије, Хрватске и Словеније.
Учешће србских издавача на московском сајму организовала је Народна библиотека Србије. Реч дајемо србском представнику Небојши Ковачевићу:
- Може се рећи да је за нас у Србији основна асоцијација са Русијом руска култура и руска литература. Москва је за нас један од културних центара света. А то је нама блиска, словенска, православна култура. По много аспеката смо сродни. Веома значајно за нас да ми као Национална библиотека ту блискост и развијамо, посебно преко превода србских и руских дела чега има доста код нас али да се и србски аутори преводе у Русији. Мени лично и за Библиотеку то је један од културних догађаја ове године. Национална библиотека учествује ове године на дванаест сајмова. За мене лично је то посебно пошто сам преводилац са руског језика и преводио сам руску религијску филозофију : Флоренског, Берђајева. Ми шест година нисмо били на сајму у Москви. После шест година поново смо ту и надамо се да ћемо и остати. Ја мислим да је на нашем штанду преко 20 издавача из Србије. Мислим да у односу на број издавача то није пуно мада су овде највећи издавачи. Већ је долазио господин из Централног федералног округа који се бави издаваштвом, испољио је интересовање за књигу о србским манастирима. Књига је већ објављена на руском али он би желео да купи за руско тржиште. Мислим да су издавачи из Русије највише заинтересовани за књиге из уметности, из историје и књиге о нашим манастирима. Надамо се да ће из тога нешто практично да буде.
Сам Небојша Коваћевич је последњи пут у руској престоници био пре 28 година, тачније 1986.године, још као гимназијалац. Москва се много променила, говори Ковачевић и наставља:
- Види се да је много тога изграђено, да је саобраћај повећан стоструко у односу на оно кад сам ја био. Тада нисам имао било шта где да купим, сећам се да је био једино ГУМ. Улице су биле некако празне. Данас је све много живље. Много више саобраћаја, много више људи.
Међу србским издавачима који су представљени на садашњем сајму, „ Evro Giunti “ се специјализовао за историјску и дечју литературу. Овај издавач није први пут на московском сајму и већ је успео да прода права многим руским издавачима. Ове године, „ Evro Giunti “ је решио да обележи трагични датум, 100-годишњицу почетка Првог светског рата. Књига чувеног руског историчара Петра Мултатујлија „Голгота царске породице“ ускоро ће бити објављена. Ова књига говори о судбини породице последњег руског императора Николаја Другог. Генерали директор „ Evro Giunti “ Новица Јефтић о овој књизи каже:
- То је јако потресна прича вашег аутора Петра Мултатулија. Тако је страшно да моји људи из редакције су рекли да кад су уређивали књигу да нису могли да се једноставно уздрже да се не заплачу. Књига ће бити објављена, ја мислим, са око 600 страна. Сад се жури да се заврши, приводи се крају превод, и журимо се да се књига појави на Београдском сајму књига. Господин Мултатули је послао нама безброј фотографија које ми нисмо имали. Он је нама много помогао да дођемо до одређених фотографија како бисмо могли да комплетирамо ту књигу. Ми припремамо и велику промоцију књиге у Београду где ће Мултатули доћи да говори о књизи. И председник Путин ће доћи 20. октобра у Београд. То ће бити велика свећаност и откривање споменика цару Николају. Мислим да ће то бити испраћено на најбољи начин, онако како то и заслужује. И углавном ће књига изаћи за долазак председника Путина где ћемо поклонити у Београду.
По други пут, на московском сајму учествује Форум словенских култура из Љубљане. По речима шефице међународног одељења у Јавној агенцији за књигу Републике Словеније Катје Стрегар, имају чиме да се представе у Москви:
- Иначе не би били ту. Увек има добрих текстова. Од малих народа сваке године не можемо да имамо добрих романа. Ако има три сваке године ја сам одушевљена. Али има и одлична поезија и драматика, између осталог и она која се светско зна и која се игра у Јапану, Индонезији, Индији, САД. Значи има текстови коју су веома интересантни. А имамо и изврсну дечију литературу, и добре илустраторе. Друга ствар је да је тешко изаћи на тако огромно тржиште. Сајам је тек почео. Тако да видећемо на крају какви ће бити резултати, колико ће бити интереса.
Остаје да се дода, да се на московском сајму књига може видети и посебан штанд посвећен пројекту „Сто словенских романа“. Пројекат подразумева да свака од десет словенских држава бира десет најбитних романа и преводи их на све словенске језике.
Григориј Соколов,
