Камерна опера у Бечу поставила је Евгенија Оњегина с поштовањем

06-10-2014 01:36:48 | | Глас Русије, фото: Armin Bardel/ vostok.rs |


Премијера нове поставке опере Чајковског Евгеније Оњегин на сцени бечке Камерне опере наставила је својеврсну параду руске музике, која је отворила нову сезону на оперским сценама аустријске престонице.

Прошлог месеца Театар ан дер Вин који привлачи сталну пажњу љубитеља музике и професионалаца својим необичним поставкама, отворио је сезону концертом Бечког филхармонијског оркестра програмом дела Мусоргског и Римског-Корсакова (дириговао је Густаво Дудамел). А затим је са великим успехом представио премијеру опере Чајковског чаробница у којој је било ангажовано неколико одличних руских уметника, дириговао је главни диригент Михајловског театра из Петербурга Михаил Татарњиков.

Ове недеље почињу пробе Хованшчине Мусоргског, коју поставља истакнути руски редитељ Лав Додин и светски чувени амерички диригент, дипломац Петербуршког конзерваторијума Семјон Бичков. Премијера Хованшчине је заказана за 15. Новембар.

Поставку Евгенија Оњегина у Камерној опери, која обично пружа могућност младим уметницима да наступе, урадили су млади по годинама, али успешни у раду у различитим позориштима света амерички редитељ Тед Хафман и диригент из Словачке Петер Валентович. При томе она је направљена с малим напорима и ретким за савремену сцену поштовањем према оригиналу Пушкина и Чајковског.

Мада је опера веома скраћена (представа без паузе траје свега сат и 45 минута) и из ње су уклоњени хор и неколико ликова (овде нема Дадиље и Ларине мајке, а Зарецки и Гремин су спојени у један лик), ово тумачење се може сматрати у духу замисли Чајковског, који није назвао своје дело опером, већ лирским сценама и компоновао ју је за студентско позориште, не претендујући на потпуни одраз Пушкиновог романа у стиховима. Ипак одавно у западним па и домаћим поставкама Евгенија Оњегина нисмо имали прилике да видимо костиме с почетка 19. Века, покушај да се пренесе атмосфера тихе сеоске спахијске куће, макар и веома оскудним средствима декора и беретком боје малине на Татјани у последњем чину, као што пише у тексту.

У нашој скраћеној верзији Евгенија Оњегина Чајковског Петар Валентович и ја покушали смо да се што је могуће више придржавамо оригиналног дела, мада з аову оперу која захтева 11 певача и хор, на располагању смо имали само 5 уметника, написао је редитељ Хафман у најави представе. Поред тога, за нас је важна могућност да поставимо Оњегина у интимној атмосфери Камерне опере са ансамблом младих извођача, зато што наши певачи по узрасту много су ближи ликовима које представљају него у већини других поставки ове опере, додао је он.

Главни недостатак представе био је оркестар који је сведен на свега 12 музичара – они су могли само да означе музику Чајковског, али не и да пренесу богатство његове партитуре. А у предности треба уврстити величанствени рад са руским језиком певача који не говоре руски, што се ретко може видети приликом поставки руских опера на западним сценама.