Театар Европе на челу са Додином организује фестивал прозе, поезије и драматургије
Мали драмски театар – Театар Европе, на челу са уметничким руководиоцем, светски чувеним режисером Лавом Додином, организовао је фестивал савремене поезије, прозе и драматургије.
У оквиру фестивала под називом "Ми и Они једнако Ми" представљене су представе по делима аутора разних земаља, која никада нису превођена на руски и тим пре играна у позоришту. Представе су одигране 22. и 23. новембра на сцени Малог драмског театра.
У самом називу фестивала "Ми и Они једнако Ми" одражен је немир везан за проблеме национализма, фундаментализма, ксенофобије, са за узроке опште нервозе и оптуживања за све смртне грехове било кога, само не себе, – сматра Додин. Мени се чини да је на томе густо помешана историја 20, а сада и 21. века. Ми мало знамо историју, практично не можемо да замислимо како су се дешавали многи важни догађаји. Све је тако компликовано, замршено, и свака нација се осећа увређеном на свој начин. Према речима Додина, историја је пута митова, једни исти догађаји изложени са разних страна уопште се не подударају по датумима и чињеницама. И неко треба да подсети на истину и да увде људе у контекст.
Златну средину пре могу да нађу уметници, него историчари, и тим пре политичари, који се туде да искористе историјске чињенице у својим интересима. Зато смо решили да започнемо тако неуобичајену акцију за наше позориште, али уметнички врло важну, сматра Додин.
Фестивал је одржан други пут. И првобитне скице представа, по мишљењу позоришта, за годину свог постоајња, активних проби и у многоме садржинског преосмишљавања глумаца и свих учесника фестивала, стасале су у праве представе.
Отворио је фестивал рад по мотивима у Европи чувеног романа Очишћење финског аутора Софи Оксанен, која пише о Естонији. И истог дана је била представљен комад по полумемоарској прози мађарског публицисте, филозофа, друштвеног посленика Ален Пољц – Жена и рат. Такође публика се упознала са прозом познатог белгијског филозофа Франсоа Емануела.
На програму другог фестивалског дана је представа Беруши казахстанског аутора Олжаса Жанајдарова, која говори о двојици браће. Они су растрзани између Москве и своје домовине. Била је приказана поставка под називом "Наш разред", према речима Додина, сложена прича о томе како се бескрајно једни обрачунавају са другима, како стало мењају улоге жртве и џелати.
Такође је била предтављена верзија приче Максима Осипова Камен, маказе, папир – Рус и књижевност. Фестивал је завршен поетским постскриптумом Деца Европе по стиховима Чеслава Милоша и Јосифа Бродског. После свих ових предтава чини ми се да се могу извући закључци који су означени у називу фестивала. Без обзира на све разлике и узајамне примедбе, врло смо слични, и ако је неко крив, онда смо то пре свега ви и ми, свако посебно, сматра Додин.
